Које су сличности и разлике између СПС–а и ПС–а и шта то нуди странка Александра Вулина?
Зоран Стојиљковић, професор факултета Политичких наука у Београду, каже да су трансфери пред изборе уобичајена појава нашег политичког поднебља јер немамо институционализован партијски систем где саме структуре и партије значе више него лидери и лидерски односи. Међутим, индикативно је, каже Стојиљковић, што овде долази до преласка чланова унутар владајуће коалиције и што је реч о партијама које, начелно гледано, имају исту политичку или идеолошку концептуалну основу.
„Једно од тумачења ове појаве јесте да је реч о онима унутар СПС–а који су на локалу незадовољни својом позицијом унутар партије или нестабилизованом структуром у тој странци која је провела годину дана од Конгреса социјалиста до избора руководства“, објашњава Стојиљковић за Спутњик.
Тужно је, наводи он, што је реч о странкама које у имену носе „социјалдемократија“ и „социјалисти“, а код којих је дошло до пражњења садржаја. Они, каже Стојиљковић, нарочито када су у власти, не показују ту социјалдемократску основицу и Србија је остала без делатне левице као алтернативе неолибералном обрасцу.
Ипак, чудно је, наводи наш саговорник, да одборници прелазе из веће у мању странку, која нема развијену капиларну мрежу и организацијску структуру на целој територије Србије, па је самостални утицај Покрета социјалиста доста ограничен. Према његовом мишљењу, други разлог за прелазак социјалиста у редове Александра Вулина можда лежи у интересу Покрета социјалиста да шире своју локалну структуру и да то добију пред изборе тиме што ће постати присутни у локалним парламентима или појачати своју присутност у њима.
Треће могуће објашњење може бити да је реч о индиректном трансферу према СНС–у који није очигледан, већ се улази у нешто што је, са једне стране странка приближне оријентације, а са друге део сигурне комете малих политичких групација која иде иза СНС–а и Александра Вучића. Да преласци нису мотивисани идеолошким разлозима сматра и политички аналитичар Дејан Вук Станковић. Иако СПС и ПС инсистирају на идеји социјалне правде и редистрибуцији богатства насталог на тржишту, као и на подршци спољњој политици Владе Александра Вучића, сличности између тих партија су декларативне и реторичке природе, каже Станковић.
„Кључна ствар за преласке из партије у партију је нека врста дневно политичког прорачуна базираног на идеји како се лакше у политици може опстати. Претпоставка људи који прелазе из странке Ивице Дачића у Покрет социјалиста је да ће та странка на изборе ићи са далеко популарнијом партијом од СПС–а, а то је СНС“, уверен је Станковић.
Саговорници Спутњика слажу се да је прогнозе за локалне изборе незахвално давати, јер још није познато да ли ће се они одвијати истовремено кад и републички парламентарни избори. Од тога да ли ће се избори на оба нивоа одвијати истовремено, зависе и шансе појединачних политичких партија.
„Не верујем да ће ПС и СПС заједно наступати на локалним изборима и отворено је питање са ким ће СПС на изборе изаћи. Локал носи своје специфичности, тако да је вероватно да ће централа СНС–а и ПС–а одобрити локалним одборима да праве различите политичке аранжмане који увећавају шансе странкама на локалном нивоу. Уколико локални и републички избори буду истовремено, тада странка која има најпопуларнијег лидера има и највише шансе да добије подршку грађана“, каже Станковић.
