Премијер Србије Александар Вучић уверен је да ако решимо три кључна проблема — 17 великих друштвених фирми у реструктурирању, ненаплативе кредите и реформу јавне администрације, по економским показатељима можемо да се нађемо међу развијенијим земљама ЕУ.
Грубишић каже да, поред задатака који Србију чекају у наредној години, а које је навео шеф Владе, има још неколико великих изазова за домаћу привреду.
„Висока стопа незапослености је велики проблем, али ако постигнете наведене реформе, опоравите привредна очекивања и добијете стабилан амбијент за инвестиције и привредни раст, самим тим ћете смањити и стопу незапослености и остварити неке друге потребне циљеве“, наводи Грубишић.
Према његовим речима, у економији увек постоји оно на шта можете у већој или мањој мери да утичете, док има и ствари на које ни сама Влада не може да утиче.
„Неке компоненте економске политике не можете контролисати у потпуности. На пример, проблем ненаплативих кредита је поље на којем и сама Влада може мало тога да уради. Они су присутни, а држава посредно може неким мерама да опорави ликвидност у привреди како би тај проблем смањила“, објашњава Грубишић.
Са друге стране, реформа јавне администрације је област где је Влада директно одговорна за примену реформских процеса и она, наводи наш саговорник, када нешто најави, то може и да реализује.
„Треба имати у виду да су и претходне владе најављивале промене у јавној администрацији, међутим историја нас учи да то није лако постићи, јер то просто није популаран политички потез. У којој мери ће се креатори економске политике ухватити у коштац са тим и колико ће Влада у томе бити доследна, зависиће од ситуације на терену, да ли је Влада стабилна и колико јој је важна популарност унутар бирачког тела“, каже Грубишић.
Он додаје да реструктурирање јавних предузећа и смањење броја запослених зависи од комплетних структурних реформи у земљи.
„Темпо смањења запослених у јавним предузећима треба да прати повећање запослених у приватном сектору. То је оно што је кључно, нама требају приватне инвестиције. Питање је колико ће тај инвестициони амбијент бити стабилан и атрактиван за приватне инвестиције и улагања, како би они који су вишак у јавном сектору пронашли посао на другој страни“, каже наш саговорник.
Он објашњава да је идеја реформи да се подстакне привредни раст, што једним делом зависи од свеобухватних реформи и доследности у њиховом спровођењу, а другим делом од такозваног „спољњог фактора“.
„Оно што је ван наше контроле су дешавања у еврозони, стабилност валута, политички и инвестициони амбијент, јер нама углавном са те стране долази капитал. Имамо факторе који делују у разним правцима, оне негативне као што су мигрантска криза и висок јавни дуг, али имамо и неке позитивне сигнале, као што је подизање референтних каматних стопа у САД. Када америчка привреда расте, након тога по правилу у таласима расте и европска привреда. То благо слабљење евра у односу на долар и неке друге главне валуте погодује конкурентности европске привреде и инвестиционом амбијенту“, наводи Грубишић.
Тешко је предвидети политичке процесе и шта ће у скоријој будућности превагнути, али из економског угла стижу охрабрења да можемо очекивати нешто јаче подстицаје по питању инвестиција, закључује наш саговорник.