Сумњиве везе Турске с мрежом организација џихадиста избиле су у први план пошто је оборен руски војни авион.
Једно од „шкакљивих питања“ јесте подршка опозиционим снагама у Сирији: Турска и њени савезници подржавају различите групе устаника. С појавом ДАЕШ-а, ситуација је постала још сложенија.
Поједини високи представници САД недавно су критиковали Турску у вези с радикалним исламистима. Амерички потпредседник Џозеф Бајден негодовао је због тога што Турци подржавају „свакога ко се бори против Асада“, укључујући и борце Нусра фронта и друге екстремисте.
„Без обзира на ове изјаве, екстремисти у Сирији редовно добијају војну помоћ од Саудијске Арабије и Катара преко Турске, с чим је ЦИА (америчка обавештајна служба) у потпуности упозната“, наводи Оскан.
Заједнички непријатељи
У овом тренутку Турска није у добрим односима с три непријатеља ДАЕШ-а: Курдима, арапским шиитима и режимом сиријског председника Башара ел Асада.
Од самог почетка „арапског пролећа“ 2011. године Анкара је чинила све како би свргнула Асада.
Курди који су се месецима борили против ДАЕШ-а у областима око градова Кобанија и Хасеке припадају сиријском огранку Радничке партије Курдистана, против које Турци ратују већ 30 година.
Поред тога, Анкара би била срећна када шиити не би били на власти у Ираку и плаши се због растућег утицаја Ирана у јужном Ираку.
„Турска и ДАЕШ сада имају једне те исте регионалне непријатеље“, закључује Оскан.
Најдиректнији критичар политике Турске према ДАЕШ-у је Владимир Путин, сматра аналитичар, подсећајући да је руски председник после обарања руског авиона овај догађај оценио као „ударац у леђа“ који су извели они који „помажу терористима“.
Трговина нафтом
Русија је оптужила Турску да купује нафту из налазишта која су под контролом ДАЕШ-а. Министарство финансија САД је као одговор на то саопштило да нафту од ДАЕШ-а добија режим Башара ел Асада, којег подржава Русија. Представник тог министарства Адам Шубин је навео и то да „део нафте преко границе (са Сиријом) доспева у Турску“.
Беглул Оскан подсећа да одавно постоје тврдње да ДАЕШ користи предности „порозних“ граница Ирака и Сирије и црног тржишта које се појавило услед регионалних сукоба како би продавао нафту Турској и другим суседним земљама.
Амерички државни секретар Џон Кери је још прошле године Турску и Либан означио као „главне тачке“ кријумчарења нафте ДАЕШ-а.
Турска штампа је објавила материјале о трговини људима и кријумчарењу на граници Турске и територија које су под контролом ДАЕШ-а.
Према подацима турских медија, незаконита трговина се обавља уз прећутну сагласност локалних органа реда, које ДАЕШ придобија подмићивањем.
Страх од тероризма
Као још један разлог за бригу Оскан наводи чињеницу да су многи турски исламисти наклоњени ДАЕШ-у. Он се позива на септембарски чланак у „Њујорк тајмсу“, у ком се говори о регрутном центру за борце-исламисте, отвореном у страћарама у Анкари.
У јулу су се исламисти који подржавају ДАЕШ окупили у центру Истанбула како би обележили крај Рамазана, а локална полиција се није мешала у тај догађај. Постоје и подаци да се рањени борци терористичке организације лече у турским болницама.
Озбиљан преокрет догодио се када је ДАЕШ почео да користи грађане Турске за терористичке нападе на турској територији. У октобру су двојица терориста-самоубица ДАЕШ-а у Анкари, на свега неколико километара од парламента, извршили најкрвавији терористички напад у историји Турске, у којем је погинуло више од сто људи.
Ако турска Влада одлучи да заузме оштрији став према ДАЕШ-у, борци би, према речима стручњака, могли да претворе Турску у ратну зону, ако се узме у обзир какав су хаос направили у Паризу, који је од њих удаљен хиљадама километара.
Власти Турске настављају да инсистирају на томе да је ДАЕШ „симптом, а не основни проблем“.
Владајућа партија Турске сматра да ће свргавање Башара ел Асада олакшати борбу против ДАЕШ-а.
Ипак, план Анкаре не подржава ниједан регионални или глобални играч који је повезан с овим конфликтом, укључујући Русију и САД. Ове земље, према речима Оскана, мисле пре свега о томе како да униште ДАЕШ, а не Асада, тако да ће Анкара морати да се усаглашава с овом стратегијом, чак и ако за то буде морала да плати високу цену.
И власти Турске, несумњиво, сада с бригом размишљају о томе како да се „ишчупају“ из односа с ДАЕШ-ом, закључује Беглул Оскан.
