Наиме, у октобру 2015. године, америчко Министарство правде је изјавило да московска филијала „Дојче банке“, обавља трансакције уз учешће америчког држављанина, чиме је нарушен режим санкција против Русије. У јуну је руска компанија, чијих је 65 одсто акција у власништву немачког „Сименса“, потписала уговор о изградњи гасних турбина за кримске електране. Иако тај уговор формално не крши санкције, он није „у духу“ овог режима. На крају крајева, и „Северни ток 2“ се не поклапа са тежњом ЕУ да диверзификује изворе енергената, истиче „Блумберг“.
Али једно је политика а друго су пословни и државни интереси. Као прво, Немачка је заинтересована да добије што више гаса из Русије како би у потпуности прешла на еколошки чисте изворе енергије.
Као друго, канцеларка Меркел не може да утиче на ситуацију јер се „Северним током“ баве приватне компаније, попут Е.ОН и БАСФ.
За разлику од високих европских функционера, предузетници су веома брзо схватили да санкције воде у ћорсокак.
Наиме, још у новембру 2014. године у Москву је стигла велика делегација немачких бизнисмена, на челу са председником Источног комитета немачке привреде Екхардом Кордесом.
Немачки предузетници су иза затворених врата преговарали са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом, као и са првим потпредседником руске Владе Игором Шуваловом. Позивајући се на сопствене изворе, руски дневник „Комерсант“ је тада оценио да су немачки бизнисмени и руски политичари разговарали о „очувању пословних веза за време санкција“.
Састанку су присуствовали представници утицајних немачких компанија, попут „Метро АГ“, „Дајмлер АГ“, „Сименс“, „Винтерхол Холдинг“. Према речима извора листа „Комерсант“, ове компаније су „месецима покушавале да убеде Владу Немачке да не уводи санкције Русији, јер би то могло нашкодити заједничком бизнису“.
И оне су биле у праву.
Спољнотрговински промет између Русије и Немачке је 2012. оборио рекорде и износио 81 милијарду евра. Немачка је тада заузимала 10. место на списку највећих трговинских партнера Русије. Немачка је извозила аутомобиле и такозвану инвестициону робу (опрема, технологије) (55,6 одсто), производе хемијске и фармацеутске индустрије (9, односно 6 одсто). Из Русије је Немачка увозила углавном енергенте (86,7 одсто).
Године 2014. спољнотрговински промет је први пут после пет година опао, и то за 6,5 одсто. Увоз из Немачке је опао за 18 одсто (шест милијарда евра), шездесет хиљада радних места у Немачкој било је затворено.
„Да би ствар била још гора, према речима председника заједнице баварских предузетника Алфреда Гафала, за првих девет месеци 2015. године увоз је опао за 27,9 одсто. Представници баварског бизниса и даље инсистирају на томе да је продужавање антируских санкција погрешан пут и да је раскидање историјских веза са Русијом неприхватљиво. Осим тога, санкције нису допринеле решавању украјинске кризе“, написао је Гафал у ауторском тексту за „Ханделсблат“.
И у „Блумберговој“ анализи се наводи да због санкција ЕУ руски БДП је пао само за 0,3 одсто, тако да се може рећи да су санкције имале „искључиво политички значај“.
С друге стране, професор политичких наука Универзитета у Гетингену Петер Шулце рекао за Спутњик да су економске санкције против Русије у супротности са интересима малог и средњег немачког бизниса.
„Канцеларка се оглушила о став средњег бизниса и то ће је 2017. коштати гласова на изборима, уколико санкције не буду укинуте пре тога. Сматрам да је Вашингтон притискао Берлин, како би Европа следила америчку политику. Уколико званични Берлин промени став поводом Русије, то ће урадити и цела ЕУ“, рекао је Шулце.
И Александар Камкин из Центра за немачке студије Руске академије наука каже за „Спутњик“ да је немачки бизнис свестан чињенице да „губи руско тржиште“.
А ово тржиште је веома важно, јер на њему послује више од 6.000 немачких компанија. Немачки индустријски гигант „Сименс“ има око 5.000 сарадника у Русији, представништва у већини градова и неколико фабрика.
Са једне стране, Немци се увек залажу за поштовање закона. Са друге стране, уколико режим санкција формално није прекршен, Берлин ће радити у свом интересу, без обзира на критику од стране других чланица ЕУ. Једноставно, у 21. веку се углавном воде економски ратови.
Економска експанзија је заменила политичку или војну, која ја била карактеристична за претходно столеће.
