На тврдње да тиме негира одлуку Суда Босне и Херцеговине, који је оспорио овај датум као Дан Републике, Вучић није желео да одговара, поручио је да ако неко жели сукобе и свађе, то у Србији неће наћи.
Годину на измаку обележила су озбиљна заоштравања односа између Србије и Босне и Херцеговине.
Прве отровне стрелице из Сарајева су бачене на Београд када је Велика Британија затражила усвајање резолуције о Сребреници у УН. Стреле су почеле да лете након што је Русија спречила покушај да се српски народ прогласи геноцидним. Неколико дана касније летело је и камење — у главу премијера Србије.
Тада, као и сада, Вучић је остао хладне главе, сматрајући да Србија треба да остане стуб мира на Балкану.
Међутим, поједини сматрају да ипак није требало дати толико значаја Дану Републике Српске и на рођендан повести целу владу. Потпредседник Игманске иницијативе, Александар Попов, подсећа да је 9. јануар црквени празник Свети Стефан.
„Република Српска, као и Федерација БиХ, јесте мултиетничка средина и треба да се води рачуна о осетљивости људи који припадају другим конфесијама. Тим пре ако се зна да је Уставни суд БиХ, такав какав је, оспорио тај датум. Могло је са мало више осетљивости да се приступи том питању, да се нађе нека златна средина“, каже Попов за Спутњик.
Он верује да овај поремећај односа неће бити трајан или довести до сукоба, да ће, као и претходни, за неко време ући у другачије оквире, јер ће га засенити други догађаји.
Међутим, професор Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци Милош Шолаја сматра да Србија, као гарант Дејтонског споразума жели да покаже да стоји иза обавеза које је преузела од претходне државе.
„Поред тога, посета може да има и прилично радни карактер. Србија и Република Српска у складу са Дејтонским споразумом имају успостављене специјалне паралелне везе и нема разлога да се тај празнични оквир не искористи за радни део. То што је празник, не мора да значи да министри не треба да раде“, каже Шолаја.
Овај стручњак за међународне односе каже да је очигледно да се овде ради пре свега о жељи Сарајева да води централистичку и унитаристичку политику, па му смета све што није у том духу.
„Очигледно је да је било превише попуштања тој политици у међународној заједници. Увек се говорило о нормализацији државе, идемо из дејтонске у бриселску фазу, идемо сад у ЕУ. Све се некако сводило на то да се Република Српска екскомуницира“, каже Шолаја.
Оба саговорника Спутњика се слажу да Бошњаци, али и поједини политичари у Српској, прашину дигнуту због Дана Републике, заправо бацају у очи бирачима.
Александар Попов каже да је невоља у томе што борба за политичке поене понекад прерасте у пинг-понг игру.
„Као што су некада играли Силајџић и Додик, када један најави укидање Републике Српске, јер је геноцидан творевина, други најави излазак из БиХ расписивањем референдума. Тако свако на својој страни хомогенизује бирачко тело“, подсећа Попов.
С овом тврдњом слаже се Шолаја, али додаје да нажалост има и многих у Београду који играју ту игру, јер се тако поједностављује читава унутрашња политичка прича о БиХ.
„То је јако сложена земља и зато чак и кад не изговорите њено име дословно, Босна и Херцеговина, то се тумачи на другачији начин, да сте више или мање за овога или онога“, каже Шолаја.
Последње отровне стрелице из Сарајева не иду у корист БиХ као држави насталој на договору који би требало да сарадњом и надградњом односа ствара бољи живот за све.
Добри односи се граде на поверењу и добрим намерама а залог су тачке слагања. На тим темељима се лакше превазилазе несугласице и живи боље. За бољи живот грађана Сребренице, Србија је недавно издвојила пет милиона евра, јер комшијама треба помоћи.
Када би званично Сарајево на тренутак одложило лук, можда би се неко сетио једног старог обичаја комшија. На славу се не зове. Сви су добродошли.
