„Вероватно сте читали, сада многи то оспоравају, да су обећали Совјетском Савезу, још када су Немачку уједињавали, а затим и Русији, када је Русија постала Русија, да неће ширити НАТО на исток. Обећали су. Ми сада узимамо архивске документе који су познати. Узгред, сада на Западу истиче рок застарелости многих докумената. Они то објављују. Желимо да организујемо семинар, можда преко нашег Историјско-документарног одељења, да окупимо научнике, без политике, реторике и емоција, да утврде како су се ови разговори развијали. Нигде није записано да правно они нису имали право да се шире, да нису имали право, чак и када су почели да се шире, да размештају војну инфраструктуру“, рекао је Лавров.
Он је указао да, у складу с Основним актом Русија—НАТО из 1997. године, на територији нових чланица Алијансе борбене снаге не смеју да буду трајно присутне.
„На крају крајева, када је већ било јасно да се они, упркос својим усменим обећањима и уверавањима, шире прилично упорно и доследно, ми смо с њима потписали Основни споразум о узајамним односима, сарадњи и безбедности између Руске Федерације и Организације Северноатлантског споразума (1997. године), у којој је било наведено да не сме да буде трајног размештања борбених снага на територији нових чланица. Балтичке земље, Пољаци и неке друге чланице НАТО-а сада желе да укину тај Основни акт, да изађу из њега како би трајно размештале борбене снаге на својој територији“, додао је министар.
