Безмало две године затвора нису, чини се, оставиле трага на дух Оливера Ивановића. Ведар и насмејан, окружен породицом у свом дому у Косовској Митровици, закључује екипа Спутњика. Припреме за Нову годину навелико су у току. Јелка је окићена, а у центру пажње породице Ивановић, посебно Оливера, јесте његов најмлађи син, петогодишњи Богдан.
Атмосфера је посебна јер је ово после затвора, мада и даље у кућном притвору, прва Нова година коју поново проводи са њим.
Време које је пропустио у одрастању малог Богдана, каже Оливер, не може да се компензује. Сама чињеница да нису спавали заједно, како су научили, да га није било за Нову годину, Божић… Све то је оставило трага на њихов однос.
„Када су ме затворили, он је имао две године. Сада има пет. Тада је знао неколико речи. Данас од њега не може да се дође до речи. Оно што није нормално за дете његовог узраста, ни за било које дете, јесте да он зна шта је затвор, суд, сведок, полиција… Нема страх од полицајаца које познаје, али оне које не зна, кад их види, намршти се, и ’упери‘ у њих играчку која му је тог тренутка у рукама“, прича Ивановић уз смешак, који се мења од сетног до помало горког.
Ипак, истинске огорчености због свега што му се десило, нема. Тако је и тема о погледу из стана Ивановићевих, који пуца дуж Јужне Митровице, па и на зграду Еулекса, где је 27. јануара 2013. године отишао на информативни разговор, а завршио на две године у затвору, подложна различитом тумачењу.
Ивановић кроз смех објашњава да око тога у „породичном кућном савету“ постоји мала неслога. Супруга Милена, кад год погледа кроз прозор, сети се тог дана, када га је, како каже, последњи пут видела као слободног човека. Он пак на то не гледа тако.
„Осећај да могу физички да видим далеко испред себе мени много значи. То даје потпуни осећај слободе. Зграда у којој је сада смештен Еулекс за мене је само бивша зграда предузећа ’Косовосировина‘. И не придајем томе значаја, данас је ту Еулекс, сутра ће отићи… Не смета ми то. Сметају ми зли људи који су иза свега овога што се мени дешавало стајали“, говори Ивановић, док му поглед лута парчетом неба које се кроз прозорско окно „сместило“ у њихов дом.
За човека који је научио да буде увек у покрету и кућни притвор је и даље — затвор. Додуше, не може да се пореди са правим, али тешко јесте.
„Научио сам да све послове завршавам сам, а сада за мене морају све послове да завршавају други. Супруга, деца, сестра, брат, адвокати… Али, дом је дом. Додуше, имао сам период привикавања. Није ме ипак било две године, неке ствари које сам држао на једном месту — сада више ту не стоје, промењен је распоред… Моји изласци се своде на одласке на лекарске контроле, и то је то“, прича он.
Звоњава телефона, мало-мало па прекида разговор. Пријатељи, комшије, страначке колеге… Вести се у кући Ивановића не пропуштају. Новине се све читају. И српске и албанске. Политика није престала да буде не само Ивановићев посао, већ и да кажемо љубав, начин живота.
И мали Богдан, биће, иде очевим стопама. Зна све политичаре, од Томислава Николића, Александра Вучића, Марка Ђурића… Па до локалних. Оливер Ивановић не може да сакрије да му је драго због ове опаске. Открива га осмех на краичку усана.
Разговор о приватном животу у кућном притвору неприметно се премести на терен политике и тренутак његовог хапшења. Каже, мада је унапред имао упозорења да то може да му се деси, није веровао да хоће.
„Све ми је јасно, али ми није јасно ни дан-данас зашто су ме задржали! Увек сам и у сваком тренутку био доступан свакоме. Да сам хтео да бежим, да се скривам… За то нисам имао разлоге. Бесмислено је све то. У свему томе могу само да видим политички апсект који стоји иза целог поступка. Њима је било важно да будем елиминисан из јавног живота, а не да дођу до правде. Да је било правде, тужилац не би за овако нешто ни подизао оптужницу, у противном то је онда могао да уради за било кога у Митровици“, каже Ивановић.
Кад прича о овоме, по гласу му се види да је изиритиран, и да још тражи прави одговор на питање — зашто.
Примећује да је без велике странке иза себе успео сам да једини политички преживи из генерације политичара који су некада били врло активни на Космету. То се, сматра он, очито није уклапало у нечији политички концепт. Томе додаје да је пре хапшења доста строго говорио о Еулексу, њиховим слабостима, предлагао промене у њиховом раду.
Да ли ће му слобода бити враћена Оливер Ивановић ће знати тачно 21. јанура 2016. године. Засад, његова слобода ограничена је кућним прагом.
(Разговор је обављен посредством адвоката.)
