Руски дипломата остао је упамћен у српској јавности након што је демонстративно напустио београдски безбедносни форум, септембра 2011. године. Тада је амбасадор Конузин изјавио:
„Збуњен сам. НАТО, Кфор и Еулекс планирају да доведу косовске царинике на прелазе на северу Косова и тиме прекрше свој мандат, Резолуцију 1244 и одлуку СБ УН из 2008. године, а из публике на ту тему није постављено ниједно једино питање. Има ли Срба у овој публици, бринете ли за судбину својих сународника?“.
После тога осванули су графити са порукама „Конузина за председника“, и „Конузин — највећи Србин од свих Срба“. Бившег амбасадора, који до данас има своје бројне симпатизере у Србији, замолили смо да за Спутњик сумира резултате 2015. године.
— Претходна година је за Русију била веома тешка, напета. Оваква ситуација је везана за прилично озбиљну економску кризу, са којом смо се суочили из бројних разлога. Она је пре свега изазвана падом цена нафте и санкцијама. Осим тога, накупило се много проблема структурног карактера у нашој економији. На кризу су утицали и затегнути односи са САД и ЕУ — нашим главним трговачко-економским и политичким партнерима.
Најважнији догађај у војно-политичком животу Русије 2015. године је приступање Русије антитерористичкој акцији у Сирији. Са жаљењем констатујемо да се Русија у овој борби против Исламске државе сусрела са издајом, с обзиром на то да су наши грађани, наши војници, погинули након што је Турска оборила руски бомбардер у Сирији. Наравно да нисмо очекивали такав непријатељски корак. Истина, ови инциденти су показали да се знало, али се није наглас о томе да говорило — да је Турска повлађивала терористима који сада воде оружану борбу на Блиском истоку.
Наравно, тешка епизода су и догађаји у Украјини. Нама, Русима, веома тешко пада затегнутост односа Москве и Кијева. И то не може а да се не одрази негативно на наша осећања на крају 2015. године.
Како оцењујете развој српско-руских односа?
— Знате, чини ми се да су се ови односи стабилно развијали. Најпре јер имамо добру основу, а то је вишевековна сарадња Руса и Срба у најразличитијим сферама. Током последњих година уочљива је тенденција јачања односа у духу „одрживог развоја“. Наравно и на српско-руске односе се преливају ефекти светске конјунктуре, стога су колебања у трговачко-економским односима овде прилично значајна. Видимо смањење трговачке размене.
Такође, овде ћу нагласити жаљење због чињенице да је отказан пројекат „Јужни ток“. Током свог службовања у Београду много сам радио на промоцији овог пројекта. Тужно је што је противницима овог пројекта, од којег би иначе користи имале и многе европске земље, пошло за руком да осујете његову реализацију. Генерално гледано, веома је магловита слика будуће сарадње у енергетској сфери у Европи. И то је, наравно, забрињавајуће. Бојим се да све скупа ово може довести до озбиљних последица.
Србија је недавно отворила прва поглавља у преговорима о ступању у ЕУ. Мислите ли да ће ЕУ тражити од Србије да призна независност Косова?
— Да, уверен сам да ће ЕУ тражити од Србије да призна независно Косово. Друго је питање на који начин ће све то бити изведено, можда неће бити директно. Али, притисак ће свакако расти. О овоме сведочи и то што се Србија, иако званично кандидат за ступање у ЕУ, стално налази под притиском међународне заједнице. Под тим мислим и на односе са Русијом и питање увођења санкција, али и на косовско питање, као и на историјско питање у вези са оним што се десило у Сребреници.
Притисак на Србију се не смањује, и уверен сам да ће се само настављати. Чини ми се да се може очекивати да ће Србима на овај или онај начин наметати такве формуле које ће на крају омогућити да се њен став тумачи као фактичко признање независности Косова.
Ако се сад на тренутак присетимо онога што сте изјавили на безбедносном форуму 2011. године у Београду, можемо ли Вас данас питати да ли има Срба у Србији?
— Да, има Срба у Србији, али они, нажалост, нису јединствени. Врло пажљиво пратим српску штампу и ставове српског јавног мњења. Сусрећем се са српским делегацијама које долазе у Москву. Нажалост, могу да констатујем да је код Срба и даље присутан велики јаз, раскол поводом читавог низа питања. То је оно што омета консолидацију јединственог српског става. А мени се чини да је то главно.
Косовско питање је веома оштро, принципијелно питање за Србију. Чини ми се да најдоследнију позицију поводом Косова заузима Српска православна црква. А што се тиче грађанског друштва, на њега веома често утичу дневнополитичка дешавања и то какве ће позиције одређена партија освојити на изборима.
Чини ми се да је најважније да сами Срби одлуче како виде будућност Србије и да одреде свој став поводом Косова. То је веома важно како би се формулисали следећи конкретни политички кораци, и што се тиче Косова и што се тиче даље сарадње са ЕУ.
Шта Вам највише недостаје у Русији од онога што Вам се допадало у Србији?
— Недостају ми пријатни пријатељски разговори, увек са великим задовољством причам са Србима. Радо се сећам нашег заједничког рада и пријатељства. Фали ми та топлота људских односа, љубав коју Срби гаје према Русима.
На Фејсбуку је и даље активна страница, односно клуб Ваших обожавалаца. Срби Вас памте, и многи би хтели да знају чиме се сада бавите?
— Знате, и ја сâм понекад отварам ту страницу и веома ми је драго што она као вид форума и даље постоји. Видим да се тамо воде веома интересантне дискусије. Многи говоре да ме Срби нису заборавили и, наравно, захвалан сам на томе. Са супругом често и радо гледам фотографије из времена када смо живели у Србији.
А што се тиче онога чиме се тренутно бавим — као прво, ја сам сада пензионер. Ипак, као саветник радим у Министарству одбране и бавим се питањима сарадње у војној области са државама Организације за колективну безбедност, Заједнице независних држава и Шангајске организације за сарадњу. Односно, радим колико могу, у складу са потребама.
Нисам заборавио Балкан. Представник сам управе Балканског центра међународне сарадње у региону. Наша организација пажљиво прати дешавања у региону. Трудимо да нађемо могућности даље и дубље сарадње Русије са државама на Балкану.
