Протекла 2015. је година великих међународних потреса. Тероризам и избегличка криза су уздрмали европски континент и саме темеље Европске уније, који су се показали мање солидни него што је изгледало. Сукоби на Блиском истоку учинили су свет несигурнијим местом и показали да решење за међународне сукобе не лежи у војним интервенцијама САД и њених савезника већ у међународној сарадњи. Русија је показала да је незаобилазни актер на међународној сцени. Девалвација јуана је изазвала панику на светском тржишту, а Русија и Кина су наставиле да јачају евроазијску осовину и доводе у питање америчку хегемонију.
Спутњиков преглед света који се мења пред нашим очима:
Евроазијски заокрет
Споразум о Евроазијској економској унији је ступио на снагу. Нова економска и политичка заједница на политичкој карти света је формирана по угледу на Европску унију, са циљем да уједини евроазијске државе. Унију су основале Русија, Белорусија и Казахстан, а придружиле су им се Јерменија и Киргизија. Кандидат за чланство је и Таџикистан, а као могући кандидати помињу се и Узбекистан и Туркменистан. Уговор о слободној трговинској зони потписала је са Вијетнамом, Узбекистаном и Молдавијом, а жељу да се прикључе овој зони изразиле су Кина, Египат, Тунис, Сирија, Индија, Иран, Пакистан, Нови Зеланд, Израел и Монголија.
ЕАУ броји око 182 милиона људи на 15 одсто светске територије, који имају заједничку економску активност вредну 4,5 милијарди долара. Унија представља 3,2 одсто светског БДП-а и 3,7 одсто глобалне индустријске производње. У њој су неки од највећих произвођача нафте и гаса на свету.
Напад због карикатуре
Напад у Паризу, у коме су убијени новинари листа „Шарли ебдо“ и полицајци, означио је почетак таласа тероризма који се са Блиског истока и севера Африке пренео на европски континент.
Ови напади су показали снагу радикалне исламистичке организације ДАЕШ, израсле из хаоса који су изазвале војне интервенције САД и њених савезника на Блиском истоку, и размере идеолошке индоктринације политичког ислама у Европи. Напад на „Шарли ебдо“ и серија мањих терористичких аката широм Европе открили су рањивост Европе и њене одбране.
Успон и пад Сиризе
Победа покрета нове левице који је повео четрдесетдвогодишњи Алексис Ципрас на изборима 27. јануара означила је пробој свежих политичких снага на уморној европској политичкој сцени. Први пут је на чело једне владе у Европској унији дошла партија која се отворено супротставља њеној политичкој и економској политици.
Грци су рекли „не“ политици штедње и диктату институција попут Међународног монетарног фонда и Европске централне банке. Њихов покушај да се изборе за независну политику завршио се капитулацијом пред кредиторима.
Грчка је остала у еврозони, али је пристала на споразум са европским институцијама како би избегла банкрот.
Неуспех Грчке није обесхрабрио снаге нове левице које се противе економској доктрини Брисела. Оне су ојачале након избора Џеремија Корбина на челу лабуристичке партије у Великој Британији, и продора левих антилибералних партија у Португалији и Шпанији, где је Подемос, „шпанска Сириза“, ушао у парламент након продора на парламентарним изборима.
Кубанска застава испред Стејт департмента
Кубанска застава се завијорила испред улаза у амерички Стејт департмент, први пут од 1961. године, чиме је окончана вишедеценијска политика изолације коју су САД спроводиле према Куби. Хавана је као услов за потпуну нормализацију односа поставила укидање економске блокаде и враћање незаконито присвојене територије на којој се налази војна база Гвантанамо, као и да САД престану да финансирају кубанску опозицију са циљем да сруше режим у Хавани. Вођа кубанске револуције Фидел Кастро поручио је да су САД дужне да надокнаде Куби вишемилионске губитке које је острво претрпело због америчке политике.
Руско-кинески савез
Захваљујући сарадњи двеју земаља, последице економских санкција које је Запад увео Русији су знатно ублажене. Москва је удвостручила извоз гаса у Кину, са којом је склопила уговоре у јуанима и рубљама, а не у доларима.
Стратегија двеју земаља је да се ослободе долара, а тиме и америчког притиска. Сарадња Москве и Пекинга превазилази домен енергетике, трговине и економије, о чему сведоче и координирани наступи у Савету безбедности УН. Тежиште светске моћи се пребацује у Азију, где се земље окрећу стратешкој сарадњи и изградњи заједничких инфраструктура и финансијских и монетарних институција. Руско-кинески савез брине Вашингтон, због чега је тежиште своје спољне политике усмерио ка азијско-пацифичком региону.
Иран без санкција
Шест великих сила, укључујући и САД, постигло је историјски споразум о иранском нуклеарном програму. Споразум предвиђа постепено укидање санкција (УН, САД и Европске уније) које су кочиле развој земље. Техеран, коме је Запад увео санкције оптужујући га да жели да направи нуклеарну бомбу, пристао је да стави под контролу свој нуклеарни програм.
Споразум са Ираном, који је изазвао оштро противљење традиционалних америчких савезника у региону, Саудијске Арабије и Израела, сведочи о промени политике Вашингтона према Техерану, који је од непријатеља постао потенцијални савезник у борби против радикализованих исламских група на Блиском истоку. Успеху преговора допринела је Русија, која се залагала за укидање ембарга.
Избегличка криза и нови зидови у Европи
Талас избеглица какав није запамћен од Другог светског рата уздрмао је Европску унију и показао да није способна да нађе решење. Од свих европских лидера добродошлицу онима који беже од рата понудила је једино немачка канцеларка Ангела Меркел, коју је због тога амерички лист „Тајм“ прогласио за личност године. Због политике „отворених врата“ према мигрантима наишла је, међутим, на оштру осуду унутар Немачке, али и од земаља попут Мађарске, Чешке, Пољске.
Одговор Европске уније је дизање бодљикавих жица — прву је подигла Мађарска на граници са Србијом — и обустављање примене Шенгенског споразума о слободном кретању у низу земаља. Избегличка криза показала је да не постоји заједнички европски одговор на кризе и продубила тенденцију за обнављањем националног суверенитета у земљама попут Велике Британије, Финске и Данске.
Девалвација јуана и паника на светским берзама
Одлука кинеске владе да девалвира јуан била је повод за различите интерпретације, од тога да је то знак слабости кинеске економије до тога да покушава да покрене монетарни рат. Кинеске власти су објасниле да је у питању регулисање тржишта. Реакција на берзама показала је колико је светска економија постала зависна од кинеске.
Циљ кинеске владе је да јуан постане међународна валута, што би, сматрају економисти, могло да угрози хегемонију америчког долара. Кина, друга по величини економија на свету, тражи начин да се еманципује. Право јој је дао Међународни монетарни фонд, који је уврстио јуан међу резервне валуте, уз долар, евро, фунту и јен. Ова одлука није најбоље примљена у Вашингтону. Међународне финансијске трансакције ће се убудуће све више одвијати у јуанима.
Војна интервенција Русије у Сирији
Русија је покренула војну интервенцију на позив сиријског председника Башара ел Асада, који је тражио од Москве да помогне Дамаску у борби против ДАЕШ-а.То је прва велика операција постсовјетске Русије ван територије бившег Совјетског Савеза. Авијације САД и њихових савезника бомбардују у Сирији од септембра 2014. године без одобрења Савета безбедности и сиријских власти.
У говору Владимира Путина у Уједињеним нацијама непосредно пред почетак интервенције, руски председник је критиковао агресивне спољне интервенције Запада у свету, које су, уместо победе демократије, довеле до насиља, сиромаштва, социјалне катастрофе и непоштовања основних људских права. „Да ли макар сада схватате шта сте учинили?“ питао је Путин творце овакве политике. Према подацима Уједињених нација, у рату у Сирији, који траје четири године, убијено је више од 220.000 људи, а 12 милиона се налази у тешкој хуманитарној ситуацији.
Руска интервенција у Сирији показала је да сукоби на Блиском истоку не могу да се решавају без Москве, што је довело до заокрета у позицији Вашингтона и европских земаља, попут Француске. Вашингтон, Париз и Лондон су признали да са Русијом имају заједничке интересе. У року од неколико месеци прешло се од хладноратовског тона до живих дипломатских активности западних дипломата са руским колегама у циљу војне сарадње.
Обарање руског путничког авиона
ДАЕШ је преузео одговорност за рушење руског путничког авиона који се срушио у централном Синају, једном од упоришта терористичке организације. Авион се од експлозива распао на два дела, а свих 217 путника и седам чланова посаде је погинуло.
Терористички напад је изведен уз помоћ експлозивне направе домаће производње. Бомба, која се налазила у лименци „швепса“, постављена је испод седишта у авиону. Реч је о највећој катастрофи у историји руске авијације.
Терористички напад у Паризу
За разлику од напада на „Шарли ебдо“, мета терористичких аката који су се догодили 13. новембра у Паризу били су сви — публика на рок концерту, гости у кафићима и на фудбалској утакмици. У шест координираних напада у име ДАЕШ-а погинуло је 130 особа. То су најсмртоноснији напади у Француској од Другог светског рата и други по броју жртава у Европи, после оног у Мадриду у марту 2004. године. Први пут су у нападима учествовали бомбаши-самоубице, тренирани у Сирији. Терористи су, међутим, француске и белгијске националности, што је потврдило феномен радикализације омладине унутар Европе.
Француска је након напада увела ванредно стање, појачала контролу граница и затражила међународну коалицију у борби против ДАЕШ-а у којој би учествовала и Русија.
Шок који се осетио након атентата допринео је историјским резултатима Националног фронта у првом кругу регионалних избора. Партија радикалне деснице која се залаже за затварање граница и заустављање миграната уздрмала је традиционални двопартијски систем и постала трећа снага на француској политичкој сцени.
Турска срушила „сухој“
Турске снаге су срушиле руски бомбардер „сукој“ изнад границе са Сиријом. Први пут у пола века је једна чланица НАТО-а оборила руски авион. Инцидент, у коме је погинуо руски пилот, изменио је односе Москве и Анкаре. Русија је увела економске санкције Турској и оптужила ову чланицу НАТО-а да учествује у илегалној трговини нафтом са терористима у Сирији и да ништа не чини да заустави џихадисте који несметано пролазе кроз њену територију.
Продужене санкције против Русије
Успостављено међусобно разумевање Русије и САД о решењу сиријског проблема засад се ни на који начин није одразило на њихово конфротирање кад је реч о Украјини. САД не само да нису укинуле санкције против Русије, него су и прошириле њихов списак. Стопама Вашингтона кренула је и ЕУ, продуживши санкције Русији, иако је више лидера земаља Уније изразило неслагање са таквом политиком.
Проблем Украјине остаје отворен
Запад упорно инсистира да Русија спроведе Мински споразум, иако је очигледно да је Кијев тај који не спроводи договорено. У међувремену, Украјина је предузела енергетску блокаду Крима, обновила пуцњаву на истоку и увела мораторијум на отплату три милијарде долара тешког дуга који има пред Русијом, чиме је показала да је фактички пред банкротом. У години пред нама неће више важити ни зона слободне трговине између Украјине и Русије, због ступања на снагу споразума о асоцијацији између Кијева и ЕУ.
