Зашто када кажемо „Млади лидери" не помислимо на подмладак странке, већ на људе Ваше генерације или зашто нема политичког активизма код људи у двадесетим годинама?
Јовичић: СНС је странка са најбројнијом омладином у Србији, која има око 70 хиљада људи. Политика Александра Вучића је да се младим људима нуди шанса да учествују у креирању сопствене судбине и у одлучивању о својој будућности. Младе људе карактерише енергија и иницијатива, што нам је неопходно на путу реформи и модернизације Србије. Људи који су у својим двадесетим годинама тек улазе у поље политике, упознају се са начином функционисања страначког живота. Они у наредним годинама стичу неопходно искуство, и сходно сопственим жељама напредују и политички се остварују.
Божовић: Разлог томе је оваква политичка сцена, нема демократије. Не поштују се процедуре, нема владавине права, млади људи не желе да се прљају, то је потпуно разумљиво. С друге стране, ниједан захтев младих, које не треба потцењивати, власт није размотрила, зато што млади нису на листи приоритета СНС-а, система „вредности“ који спроводи влада. Мислим да су млади лидери веома присутни, то су сви они који кроз разна такмичења из различитих области представљају нашу земљу. Млади лидери су они који освајају златне медаље у спортовима, већ и они који их освајају на олимпијадама науке. Али су невидљиви, од ријалитија, мало се пажње посвећује томе колико су млади таленти Математичке гимназије освојили медаља на неком такмичењу.
Нашом политичком сценом годинама владају исте странке, понека повремено промени име, али лидери остају. Да ли то што сте у овим годинама на тако високој функцији, председника Скупштине престонице, односно посланика у републичком парламенту, значи да је ипак могуће пробити се поред искусних политичара старије генерације?
Јовичић: Верујем да је ово једна од бројних карактеристика која издваја Српску напредну странку по квалитету изнад осталих на политичкој сцени. Стално преиспитујемо своје кадрове, од локалних — страначких до министарских позиција. Императив је рад и пожртвованост у послу. Ово омогућава мобилност у оквиру странке, и даје прилику младим људима да се докажу, јер грађани Србије заслужују само најбоље.
Божовић: У Демократској странци то је могуће и нормално. То је, уосталом, једина партија која је мењала председнике. Смена генерација код нас је пожељна. Међутим, то није случај са другим странкама. Четири и по милиона људи је напустило простор екс Југославије због политике за коју се залагао председник владајуће партије, погрешне политике гурају младе од бављења политиком. Актери су и даље Војислав Шешељ, Томислав Николић, Велимир Илић, они који су представљали врх политичке сцене. Како млади да нађу амбицију да се баве политиком. Зашто би трошили време, лакше им је да се спакују и оду из Србије.
Где видите Србију за 10 година, када ви будете у пуној животној снази, односно када ваша генерација потпуно преузме одговорност за наше друштво и да ли мислите да ће ваша генерација бити, условно речено, политички флексибилнија. Овде сви држе своје положаје укопани у рововима и запуцају по потреби. Да ли мислите да ће у скорије време бити могуће, на пример, стварање велике коалиције за добробит Србије?
Јовичић: Србију видим у далеко бољој ситуацији, као развијену и модерну земљу, са бројним перспективама пред собом. На нама је данас да учинимо све што је нужно да наша привреда оздрави, да се покрене, и да се стане на пут корупцији. Тешки кораци које предузимамо данас, значиће бољи живот грађана, али и велику одговорност за политичаре у будућности, да се тековине оног што сада радимо сачувају.
Божовић: Заиста не могу да замислим коалицију ДС-а, СНС-а и рецимо ЛДП-а, зато што имају потпуно другачију политику. Ово више није ствар политике. За 10 година Србија мора да промени себе, систем вредности, друштво мора да се промени, у супротном ћемо остати без становништва. Потреба за том променом ме држи у овом послу. Постоји опасност да за 10 година будемо друштво незадовољних стараца који немају пензије, млади ће отићи, а средња генерација остати у апатији. Овде је буквално у питању опстанак земље.
Имате ли поруку за другог саговорника?
Јовичић: Желим да предано и вредно ради, што више у интересу народа Србије, а мало мање у интересу своје странке. У супротном грађани ће му ускратити политичку будућност.
Божовић: Волео бих да он и СНС може да искористи оволику подршку бирача, ретку у српској историји, и нешто створи нешто заиста боље за грађане. Имали смо обећање бољег живота за 2013, па за 2014, па за ову 2015. Имамо и за 2016, а грађани су све сиромашнији. Мислим да ништа не зависи од господина Јовичића, зато што се он као млад човек предао инерцији коју је изазвала СНС. Нисам се предао и желим да се заједно са младима у Србији борим за боље сутра у Србији.
Чини се да се систем у модерној српској држави никада није мењао. Револуције су доносиле краткотрајни оптимизам, али убрзо су деца тих буна поједена у борби за боље сутра. Друштво се брзо враћало у колосек корупције, негативне селекције, стагнације и сиромаштва…
Промене су, по правилу, биле кадровске, а не суштинске. А данас смо дошли до тога да су и кадровске ретке.
Саговорници Спутњика редак су пример да је ипак могуће изборити се за место под сунцем у устројеним системима какве су партије у Србији. Међутим, Србија већ два века чека нову генерацију, која ће наћи начин да промени браву на политичкој арени и поставити нова, праведнија правила која ће сви поштовати.
