Режисер Џорџ Лукас пожалио се недавно Чарлију Роузу у интервјуу да нема довољно стваралачке слободе, пише Волстрит џорнал.
„У свету у којем ми живимо, у систему који смо створили сами за себе – то је огромна индустрија – не сме да се изгуби новац. Смисао је у томе да те приморавају да снимаш одређени филм. Ја сам увек одговарао онима који су у време Совјетског Савеза питали: ’Како, зар вам није драго што живите у Америци?’, увек сам им одговарао да знам многе руске режисере који имају кудикамо више слободе од мене. Потребно је само да буду опрезни у критиковању владе, а иначе могу да раде шта им је воља“, рекао је Лукас.
Као противтежу Лукасовом мишљењу лист је објавио одломак из књиге „Историја руског филма“ Биргит Бојмерс, сараднице Бристолског универзитета.
Према њеном ставу, совјетски ауторски филм је у епохи застоја (од 1967. до 1982.) преживљавао тешкоће због свог поетског језика, неразумљивог широким масама, тако да је његов симболизам био у супротности са дневном политиком.
Међународна подршка понекад је совјетске филмове одводила на поједине светске фестивале, док код куће или нису уопште приказивани или су приказивани у веома кратком периоду.
Бојмерсова као пример наводи филмове „Андреј Рубљов“ Тарковског (премијера одложена за седам година) и Германову „Проверу на путевима“ (забрањен за приказивање).
