Техеран је, подсећа аутор текста, оптужио Ријад за повећавање напетости у региону, што се не дешава први пут. Од 1987. до 1991. године после крвавих сукоба полиције Саудијске Арабије и иранских ходочасника у Меки, земље су већ прекинуле односе.
„То траје без прекида. Пред крај мандата председника Махмуда Ахмадинежада напетост је била на максималном нивоу“, сматра научни сарадник Института за међународне и стратешке односе Тјери Ковиј.
Ипак Хасан Рохани, који је председник Ирана од 2013. године, искористио је „богатства дипломатије“ да би изгладио оштре углове у односима са сунитским монархијама Персијског залива.
„Током целе своје кампање он је понављао да су ови односи приоритет његове спољне политике, чак и више него нуклеарни досије. Пошто је изабран, трудио се да ублажи напетост како би се то добро видело у престоницама Персијског залива“, наводи Ковиј.
У овој ситуацији извршење смртне казне над шеиком Нимром ел Нимром јесте провокација, сматра стручњак.
То се дешава у тренутку када је напетост порасла у септембру 2015. године, после смрти 464 иранска ходочасника у Меки током стампеда који је однео животе 2.200 људи.
Спорно питање у односима двеју земаља тиче се економије, наводи лист. Техеран оптужује Ријад, првог извозника нафте у свету, да су Саудијци одиграли главну улогу у обарању цена црног злата, одржавајући његову производњу на веома високом нивоу.
Документи које је објавио сајт Викиликс открили су потезе Краљевства усмерене на обуздавање растућег утицаја Ирана. У једном од телеграма, објављених 2010. године, краљ Абдулах је молио Вашингтон да „одсече главу змији“, односно да се „бори против нуклеарног програма Ирана и да га уништи“.
Страхујући да ће укидање међународних санкција Ирану после потписивања нуклеарног споразума дати Техерану више средстава за подршку проиранским шиитима, Саудијци су појачали стварање „система утицаја“ који се финансира нафто-доларима.
Поред осталог, Ријад је издвојио финансијска средства за проповеднике у иностранству, гради џамије, школе, центре и подржава кампање „за супротстављање иностраним руководиоцима и медијима који могу да се супротставе интересима краљевине“.
„Успон Ирана изазива праву параноју саудијских руководилаца који желе да се позиционирају као ’заштитници сунита’. Они то у стварности нису, јер ригорозни вехабистички ислам који подржава породица Ел Сауда, не подржава већина у сунитском свету. Напротив“, пише лист.
Ако уз помоћ значајних финансијских извора Ријад може лако да купи себи лојалност, нико не верује да ће друге земље желети да се жртвују ради монархије коју тешко да воли „арапска улица“.
„Постоји ли ризик да се шиитске и сунитске мањине, које штите Саудијска Арабија и Иран, побуне?“, пита се аутор текста.
У Ирану не постоји статистика која се тиче сунита, али они чине осам до девет одсто становништва. Они живе углавном у сиромашним провинцијама Систан и Белуџистан, које се налазе на југоистоку земље, пише лист.
Они се жале на религиозну дискриминацију коју допуњавају политичка и економска, али они немају средстава да устану против Ирана.
У Саудијској Арабији има око два милиона шиита, пре свега у нафтним областима на истоку земље. Они нису под утицајем Техерана, сматра Ковиј, али они су жртве дискриминације сунитских власти и напада ДАЕШ-а (такозвана Исламска држава).
Једно је јасно: криза између ове две земље дешава се у тренутку када западне земље покушавају да покрену преговоре разних група како би се окончао сукоб у Сирији.
Напетост у односима Техерана и Ријада неће олакшати разматрање сиријског проблема које треба да почне средином јануара.
Допадало се то западним земљама или не, Ал Каида и ДАЕШ нису приоритети саудијске краљевине, чак и ако прете Ријаду. Саудијска Арабија не види да је окончавање сукоба у којем се нада да ће пре или касније свргнути Асада, иако јој он такође не прети.
Извршење смртне казне над 47 људи, међу којима je био и шеик Нимр Бакир ел Нимр, ради провоцирања старог шиитског непријатеља могло би да буде облик одвлачења становништва своје земље од скупог и неефикасног рата у суседном Јемену, исто као и колосалног пада нафтних прихода за којима може да следи прекидање субвенција и социјално незадовољство, закључује лист.
