„Само је Јерменска црква сачувала древни обичај празновања Божића и Крштења у једном дану. Друге цркве рођење Христово славе 25. децембра или 7. јануара, а Крштење — 6. или 19. јануара“, кажу у прес-служби првопрестолног Светог Ечмијадзина.
То је повезано са тим да нико, према Старом завету, нема право да проповеда пре навршене тридесете године. Када је Исус Христ почео да проповеда било му је 30 лета. Због тога, ова црква прославља Божић и Богојављење у истом дану, пошто је Христ почео да проповеда после крштења.
До 5. века све хришћанске цркве славиле су празник Христовог рођења и Богојављење 6. јануара.
Данас већинa хришћaнa Божић слaви 25. децембрa по грегоријaнском кaлендaру, док остали хришћани (Срби, Руси, Украјинци, Белоруси, Грузини…) овај велики празник прослављају 13 дaнa кaсније, 7. јануара по јулијанском календару. Тa рaзликa нaстaлa је 1582, кaдa је у време пaпе Гргурa XIII извршенa кaлендaрскa реформa. Дaнaс, међутим, постоје чaк четири прослaве Божићa.
Јерменска јерусалимска патријаршија Божић слави 19. јануара.
Ипак, Јерменска апостолска црква, Јерменскa цaригрaдскa пaтријaршијa и Јерменскa киликијскa пaтријaршијa остале су верне старом празновању Божића и славе га 6. јануара.
Уочи Божића, у вечерњим сатима у јерменским црквама се служи литургија и пале се кандила. Те вечери верници уносе у куће свеће и кандила упаљена у цркви. Осветљено кандило симболизује светлост Витлејемске звезде, која се појавила на небу и довела три мудраца ка месту рођења Исуса Христа.
Шестог јануара после Божићне литургије, освећује се вода, која симболизује крштење Христово у реци Јордан. Вода се освећује заједно са Библијом, крстом и уљем. Освећена вода даје се верницима.
Седмог јануара се у Јерменској цркви служи литургија за мртве.
Јерменска апостолска црква може се поносити својом седамнаестовековном историјом: већ 301. године Јермени су прихватили Христову веру.
Почев од 13. века, услед смене политичке власти, дошло је до раскола у црквеном организму. Данас преко половине верника живи у дијаспори.
Јерменска апостолска црква назива себе „апостолском“, јер жели да тиме изрази чињеницу да своје порекло води од апостола.
Јерменска Краљевина постала је прва држава где је хришћанство признато као државна религија.
Данас око осам милиона верних исповеда православље (дохалкидонско), од којих више од три милиона живи у Републици Јерменији. Од тих 3.200.000 становника чак 95 одсто њих изјашњава се као православнеи Јермени, што објашњава чињеницу да су Црква и држава овде међусобно чврсто повезане.
