Економисти се споре да ли је у питању пролазна нестабилност или нови талас кризе, попут оне из 2008. године, како тврди амерички берзански шпекулант Џорџ Сорош.
Стање на берзама се поправља, што указује да се најављени крах вероватно неће догодити.
Али шта је узрок ове глобалне нестабилности?
Економске кризе прате светску економију од седамдесетих година до данас, од нафтне кризе 1975, азијске економске кризе 1997, руске финансијске кризе 1998, краха на берзама 2000, до последње из 2008. године.
Оне су производ глобализације и геополитичких промена које су довеле до новог односа снага у међународној трговини. Осцилације на светским берзама су одраз борбе за превласт на глобализованом тржишту.
Кина, која се развила у другу економију света, постала је изазов за америчку доминацију. Њена привреда, између тржишне и државне контроле, део је светске економије, са страним инвеститорима који у њу улажу, међу којима многи долазе са Запада. Зато када дође до потреса на кинеском тржишту цео свет то осети.
Након деценијског економског узлета, захваљујући томе што се претворила у светску фабрику, Кина је суочена са успоравањем, што је светски тренд. Да би задржале компетитивност кинеске власти су се одлучиле за најочигледнији механизам — девалвацију монете, што је у августу, као и почетком 2016. године, довело до хаоса на светским берзама.
Девалвација јуана настављена је након што је Међународни монетарни фонд уврстио кинески новац међу међународне резервне валуте, оценивши да је испунио све критеријуме да се придружи америчком долару, евру, јапанском јену и британској фунти.
Кинеске власти паралелно раде на промени економског правца, са циљем да се удаље од индустријског модела, који свету нуди јефтине играчке и телевизоре, и окрену услугама и социјалној заштити. Уместо модела који подразумева да се сељаци утерају у фабрике, улаже се у економску елиту која ће сутра водити најмоћнију економију света.
На питање да ли ће Кина успети да направи економски заокрет многи економисти одговарају позитивно, упркос изазовима са којима је суочена земља од милијарду и по становника, од којих је можда најзначајнији велики дуг (280 одсто бруто домаћег производа).
Остаје да се види како ће на нове мере девалвације реаговати развијене земље, пре свега САД, да ли ће се упустити у рат монета.
Нестабилност на светским тржиштима указује да нема међународне сарадње и да је Г20, организација смишљена да пронађе међународни одговор на финансијске кризе и игра улогу економског регулатора, изгубила смисао.
Нова геополитичка реалност захтева нове институције, јер су се досадашње форме глобалног управљања економијом показале неуспешним. Кина, Русија и друге економски важне силе решене да се отргну од америчке доминације формирале су зато БРИКС, Евроазијску унију, Азијску инвестициону банку, које мењају светску економску архитектуру.