Дачић је рекао да неки коментаришу да Србија без потребе диже глас против Хрватске одлуке о наоружавању.
„Овде је реч о неконтролисаном наоружавању, којим се нарушава равнотежа у региону. Када Хрватска каже да она тако постаје доминантна у региону и да ствара нову равнотежу, како да то буде оцењено у Србији, осим да је уперено против Србије. А против кога би било?“, упитао је Дачић.
Српски шеф дипломатије је додао и да Србија мора да се брани.
„Ми треба да аплаудирамо томе и да кажемо да Хрватска треба да добије нуклеарну бомбу и да је то уреду? Ја сам за Хемингвејево — збогом оружје, али тако да га сви баце“, поручио је Дачић на конференцији за новинаре са потпредседником руске владе.
Он је иронично приметио да Србија са Хрватском има тако добре односе да је „немогуће да те ракете буду уперене против нас“.
„Били би смо неодговорни према свом народу када ту тему не бисмо свуда истицали, укључујући и Брисел“, рекао је Дачић подсетивши да се Поглавље 31 бави спољном, али и безбедносном политиком.
„Па да видимо како је то (наоружавање Хрватске) у складу са миром и помирењем у региону“, рекао је Дачић.
Он је оценио да хрватске ракете сигурно не би биле уперене против њених других суседа, Аустрије, Мађарске, Словеније и Италије.
„Шта им је онда остало, Србија и БиХ. Предлажем Хрватској да се мане тога и да тај новац искористе да људи боље живе. Оружје се никада не набавља ради мира“, закључио је Дачић.
Коментаришући то што се Хрватска наоружава балистичким ракетама, Рогозин је рекао:
„Ми се залажемо да оно што се догодило деведесетих година на овим просторима никада не понови, али није нам свеједно када је реч о безбедности пријатеља Србије.“
Он је додао да ће руско руководство детаљно известити о свему што је чуо о тој теми у Београду.
На питање којем би наоружањем Русија могла да снабде Србију и да ли то укључује и систем С-300, Рогозин је одговорио да је Србија предочила списак онога што јој је потребно, да не постоје ограничења према Србији и да ће њена молба бити пажљиво размотрена.
Он је прецизирао да ће та молба бити размотрена у оквиру комисије за војно-техничку сарадњу, која ће бити формирана крајем фебруара, а почети са радом у марту или априлу и да ће на њу, у складу са могућностима, бити одговорено.
