У Русији се овај празник појавио пре скоро једног века — 1918. године, увођењем грегоријанског календара, док се Нова година, 1. јануара, слави већ више од 300 година. Све је започело 1700. године, указом Петра Првог.
Традиција овог дана је веома древна — Стара Нова година у Русији пада у дане када се прослављају „свјатки“ — древни празник старих Словена, који траје 12 дана — од Божића, 7. јануара па све до Крстовдана.
Дванаест дана Божића хришћанска Црква је почела да слави још од давнина, али је временом овај празник попримио и бројне паганске обичаје.
Тада се иде у госте и тачно се зна када се код кога иде — постоји дан за посету ташти, мајци, свекрви, тетки… А на трговима и улицама се организују бројни фестивали.
„Свјатки“ се још сматрају и магичним данима, јер према традицији у ово време девојке гатају како би сазнале своју будућност.
Одувек се сматрало да су на Стару Нову годину гатања најтачнија, јер 14. јануар пада на Васиљевдан, који је добио име по Светом Василију Великом, који се слави 1. јануара.
У давна времена на овај дан се ишло по кућама са лепим жељама и честиткама, а веровало се да је ово најбоље време за обављање различитих ритуала и гатања.
На „свјатки“ се гата буквално на све начине, уз помоћ свега што падне под руку: свећа, огледала, воска, књига, талога кафе, јела и многих кућних предмета.
Једно од најпопуларнијих било је гатање на хлебу. Прво парче од ручка девојке су стављале под јастук и изговарале одређене реченице. Веровало се да ће после тога будућег младожењу видети у сну.
У давна времена веровало се да се уз помоћ гатања може утврдити и која ће се девојка прва удати. Да би се то урадило било је потребно исећи нити исте дужине и истовремено запалити. Најбрже ће изгорети конац оне девојке која ће се прва удати. Међутим, ако се пламен угаси или изгори до средине — девојка ће, како се веровало, остати уседелица.
Међутим, традиција се временом мењала, магијски обреди су махом отишли у заборав па данас прослава Старе Нове године изгледа сасвим другачије, нарочито у градовима.
Обично се дочекује без великих забава. Слави се углавном у кругу блиских пријатеља и породице — у ресторану или код куће. Припремају се разне ђаконије — мезетлуци и посластице, држе се дуге здравице, а наздравља се најчешће вотком или шампањцем… А када се казаљке склопе у поноћ, величанствени ватромети обасјавају руске градове и њену престоницу — Москву.
Размењују се и поклони. Најчешће су то неке ситнице, које нису скупе, али су оригиналне и изабране са пажњом и љубављу. Мада, нико неће замерити ни ако поклон изостане.
