Метод који је коришћен у тим нападима сличан је методу терористичких напада у Паризу — напади бомбаша–самоубица на објекте у градском центру.
Док се у Сирији и Ираку организоване јединице ДАЕШ–а боре против локалних војски, ван граница замишљеног калифата та организација користи тактику асиметричног рата у којем нема класичног сукоба две војске, са циљем да отвори жаришта широм света и прошири сукобе ван Блиског истока.
Џихадистичка интернационала
ДАЕШ је много научио од Ал Каиде која је од џихада направила међународну борбу ослањајући се на разгранату мрежу терористичких ћелија по свету. Главни циљ Бин Ладенове организације био је да регрутује нове борце и обезбеди логистичку и финансијску подршку за њихово пребацивање у земље у којима су прогласили џихад. То је био случај у Авганистану, Босни и Херцеговини, Ираку, где су се сливали радикални исламисти из целог света.
То је случај и у Ираку и у Сирији, где су последњих година дошли добровољци за свети рат против „неверника“ и „крсташа“, како називају америчке трупе које су окупирале Ирак, али и против муслимана који се не приклањају радикалној, вахабитској визији ислама коју пропагира ДАЕШ, по угледу на Саудијску Арабију.
Терористичка организација која је учврстила упоришта на Блиском истоку у међувремену је променила стратегију, са циљем да прошири идеолошки утицај, тако што ће приказати рат против ДАЕШ–а као рат против муслимана. Индоктринација која се из радикализованих џамија пренела на друштвене мреже показала је резултате, о чему сведоче напади на европском, афричком и азијском континенту које су извршили припадници и симпатизери те организације.
Својим следбеницима широм света та организација данас поручује да нападе изводе у земљама у којима се налазе, да се утопе у локално друштво, да се обрију, иду у клубове, носе крстове како би прошли неопажено.
Међу симпатизерима су и припадници међународне мреже терористичких организација које је некада окупљала Ал Каида. То је случај и са нападачима у Џакарти, припадницима групе „Џама исламија“. Та организација је одговорна за више терористичких напада у Индонезији од 2000. године, од којих се најкрвавији одиграо на Балију 2002. године, када су у експлозији бомбе у дискотеци погинуле 202 особе, углавном туристи.
У антитерористичким акцијама индонежанске полиције крајем прошле године ухапшено је више припадника те организације који су припремали терористичке нападе. Њени лидери су успели да побегну, због чега је ниво приправности био подигнут на највиши. Истрага је утврдила да њихове акције финансира ДАЕШ.
Промена стратегије
ДАЕШ је најбогатија терористичка организација на свету, захваљујући контроли нафтних извора у Ираку и развијеној кријумчарској мрежи које су развијене у време међународних санкција против Садама Хусеина. Организација коју предводи Ел Багдади се домогла и залиха новца у ирачким банкама у местима која су освојили, што јој омогућава да финансира терористичке организације које су јој блиске.
ДАЕШ је интензивирао стратегију глобализације сукоба од када је под ударом ваздушних напада које данас изводе три коалиције — западна, на челу са САД, која бомбардује ДАЕШ више од годину и по дана без великих резултата, коалиција исламских земаља коју предводи Саудијска Арабија и руска, која од септембра изводи ваздушне ударе као подршка сиријској армији.
Стратегија ДАЕШ–а се мења и зато што је долазак нових бораца у Сирију, који се готово несметано одвијао преко Турске, отежан због значајнијих курдских упоришта на сиријско–турској граници.
Одговор су терористички напади у Француској, Турској, Либану, Египту, Тунису, на западу афричког континента, где хара организација Боко Харам, блиска ДАЕШ–у.
Напад у најбројнијој муслиманској земљи изазива забринутост земаља на југоистоку Азије у којима живе муслимани. Власти тих земаља стрепе да ће повратници из џихада да предузму терористичке нападе на њиховој територији.
Дан уочи напада у Џакарти, у џамији на северу Камерона разнео се припадник Боко Харама и усмртио десетак верника који су дошли на јутарњу молитву.
На мети ДАЕШ–а су, дакле, и муслиманске земље, што показује да није у питању сукоб цивилизација, већ пре свега рат унутар ислама.
