Како се наводи у саопштењу објављеном на сајту Владе Холандије, суд би требало да почне да ради током ове године. Биће смештен у згради где је некада био Европол, а финансираће се из средстава ЕУ.
Процеси ће бити вођени за „тешке злочине које су наводно починили припадници Ослободилачке војске Косова над етничким мањинама и политичким противницима 1999. и 2000. године“. Холандски министар спољних послова Берт Кундерс рекао је да се суд, који ће чинити међународне судије, оснива у складу са косовским законом. Он наглашава да то неће бити међународни трибунал, већ косовски национални суд који спроводи правду ван Косова.
Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун каже за Спутњик да су сада све препреке за формирање суда за злочине ОВК коначно отклоњене.
„Ипак, не мислим да ће суд почети са радом пре средине ове године, можда је реалније очекивати тамо негде на јесен или у последњем кварталу ове године. Битно је да је одлучено да ће седиште бити у Холандији. За мене је то очекивано и ниједно друго решење није било могуће, мада је Приштина покушала да врши притисак да седиште тог суда буде на територији Косова и Метохије. Да је то урађено, суд не би имао никакву перспективу“, изјавио је Дрецун.
Ипак, Дрецун се, како каже, боји да ће и у Холандији бити покушаја опструкције рада тог суда, а најбољи пример за то је пракса која је већ примењена у Хашком трибуналу у случају Рамуша Харадинаја.
„Албанци ће, а нарочито ови бивши припадници терористичке ОВК, укључујући и Хашима Тачија, клан Харадинијевих, Сулејмана Султана, Агима Чекуа, покушати да спрече суд да дође до потребних доказа. Веома ће бити угрожени потенцијални сведоци и зато ће они и бити измештени са Косова и Метохије. Већ се докази уништавају, врши се притисак на људе који би евентуално могли, по мишљењу оних којима су руке крваве, да сведоче против њих“, каже шеф Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије.
Опозиционе партије на Косову, које жестоко протестују против споразума о формирању ЗСО и споразуму о демаркацији са Црном Гором, једнако се оштро противе и успостављању тог суда. С обзиром на ту чињеницу Дрецун каже да се негативне реакције на КиМ тек очекују.
„Те негативне реакције служе само за унутрашње пропагандне сврхе да би се створила атмосфера како неко жели да наводне ослободиоце, борце за слободу, терористе из ОВК прогласи злочинцима, а да они заправо нису криви. Мислим да је то последња прилика и да сви надлежни органи у Србији морају максимално да се укључе и да помогну да пред тим судом злочинци за почињена злодела, превасходно над српским народом на КиМ, али и над Албанцима и Ромима, одговарају. Ако та прилика буде пропуштена бојим се да ће жртве бити по други пут убијене, а злочинци слободни“, сматра Дрецун.
На одлуку о формирању суда за истрагу о ратним злочинима на Косову реаговао је и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. Он је рекао да Србија подржавао покушаје да се одговорни за ратне злочине казне, а кривица за њих персонализује.
„То је нужан део процеса помирења и морална обавеза према жртвама и њиховим породицама. Албанци на Косову и Метохији до сада нису показали спремност и способност да сами процесуирају своје сународнике који су чинили злочине и на делу је њихово континуирано прећуткивање и заташкавање. Зато је добро што ће поступци бити вођени ван Косова и Метохије. Међутим, претходна искуства показују да то није нужно гаранција успешног разоткривања истине и кажњавања злочинаца“, наглашава Ђурић.
Почетком августа прошле године косовски парламент је после маратонског заседања, под притиском САД и ЕУ, подржао усвајање измена у локалном уставу које омогућавају формирање Специјалног суда за злочине ОВК. Истрага посебног тима ЕУ испитивала је околности везане за наводе из извештаја Дика Мартија, специјалног известиоца Савета Европе, који је оптужио неколико кључних команданата ОВК за ратне злочине и спрегу са организованим криминалом. Имена људи против којих се водила истрага нису позната.
