Када ће и где бити основан међународни суд за ОВК још увек се не зна. Писање приштинског листа „Коха диторе” да су се представници холандског и косовског правосуђа договорили да седиште суда буде у Приштини, док ће заштићени сведоци бити испитивани у Хагу, за сада нико није званично потврдио.
Иако је природа и начин функционисања Суда још увек једначина са више непознатих, Срби на Косову, поучени петнаестогодишњим искуством функционисања правног система на Косову, за који су биле задужене међународне мисије, сматрају да ће та институција само дати легитимитет косовским властима и косовском правосудном систему.
Живојин Ракочевић, новинар са Косова, каже да „међународна заједница” неће дозволити компромитовање свог пројекта Косово: „Суд ће бити једна врста легализације косовских власти јер ће Американци и Европљани рећи да је то једно зрело друштво које може да суди својим ратницима, светим идеалима. Видите како су успели у томе да се то друштво препозна као демократско, а са друге стране та иста међународна заједница зна како је Косово и косовски систем далеко од минимума правде.”
Ракочевић каже да они који се највише плаше овог суда, као што су Фатмир Лимај и Рамуш Харадинај, верују да садашња власт тргује потенцијалним оптужницама и прави уступке да се не би нашли пред судом.
Специјални суд је „део пакета“ опозиционе борбе косовских политичара против власти, каже овај новинар: „То је борба против Срба и српских интереса на КиМ. Специјални суд је само једна коцкица мозаика, други је демаркација граница са Црном Гором, трећи је Заједница српских општина, четврти је осећај да се Срби некако враћају на Косово”.
Оснивање суда је неколико пута одлагано, иако је истрага коју води Специјални истражни тим завршена. Овај тим, састављен од међународних тужилаца и правника, испитао је сведоке и сакупио доказе до којих је било могуће доћи петнаест година након што су се догодили злочини чији починиоци треба да буду изведени пред овај суд.
Реч је о злочинима ОВК који су документовани у извештају „Нељудско поступање са људима и незаконита трговина људским органима на Косову”, коју је швајцарски известилац у Савету Европе Дик Марти представио 2010. године. Злочини о којима је реч догодили су се непосредно и у периоду када је мисија УН преузела управљање Косовом, чији истражни органи нису учинили ништа да се ови злочини расветле.
Правне службе су за време Унмика испитале само три важна случаја која се односе на ратне злочине, а за седам година нису ни погледале око 3.000 тужби за ратне злочине против Срба 1998. и 1999. године. Ова култура некажњивости пренета је и на Еулекс, који је преузео 1.187 ових тужби. У многима су биле изјаве и докази које су изнели сведоци и породице жртава које нико чак није ни испитао, а камоли покренуо истрагу.
Специјални истражни тим је формиран 2011. године, када је Одбор Европске уније за политичко-безбедносна питања прихватио измене Оперативног плана Еулекса. Резултате истраге представиће на Специјалном суду, чије се оснивање одлаже због политичких прилика на Косову. Косовски Албанци из других разлога доводе у питање овај суд. Приштинске власти су, након вишемесечног одлагања, под притиском усвојиле закон који омогућава његово оснивање, због чега их је опозиција, у којој су многи бивши припадници ОВК, назвала издајницима.
Азем Власи, косовски адвокат и политичар, каже да се у оснивање Специјалног суда неће мешати политика и да он не утиче на политички живот на Косову.
„То је друга пруга, други колосек, политички живот иде другим токовима”, каже овај адвокат.
Влада Косова, објашњава Власи, треба да постигне споразум са холандским властима око операционализације и седишта суда, где ће се судити а где ће бити заштићени сведоци.
„У поступку је организовање тог суда, тужилаштва, просторија, администрације. То треба да буде прецизирано споразумом на релацији Косово — Холандија, Приштина — Хаг”, каже он.
Марко Јакшић, правник са Косова, упозорава да ће политички притисак бити велик уколико седиште суда буде у Приштини.
„То ће значити да се политичка криза на Косову исплатила и да су успели да саботирају настојање дела међународне заједнице да се за те злочине суди”, каже Јакшић. Велики део међународне заједнице, сматра он, нема интерес да се пред суд изведу највиши представници ОВК.
„Ако би руководство ОВК било криво за било који злочин који се догодио на Косову, то би значило и да је НАТО бомбардовање било бесмислено, да су проглашење независности Косова и подршка Запада такође били погрешни.“
