Ко је Кајл Скот? Шта о њему говори његова досадашња каријера? Какав би наум могао да се крије иза његовог избора и слања у Србију у овом тренутку?
Амбасадорско место у Београду Кајлу Скоту ће бити прва таква позиција у досадашњој каријери. Али то не значи да је реч о неискусном дипломати — иза њега је, уосталом, 35 година службе — послатом на каљење у неважној заветрини, нити значи да ће Србија бити ван фокуса америчке политике током његовог мандата. Напротив, на Скотовом саслушању пред конгресним Комитетом за спољне послове оцењено је да је Србија „осовина“ америчке визије Западног Балкана, и уз то је пуно пажње посвећено, са једне стране, америчком одговору на раст руског утицаја у Србији, а са друге стране, начинима на које би Србија требало да буде дубље увучена у евроатлантске структуре будући да се сада налази на „критичној и преломној тачки“ и — Скотовим речима — „предстоје јој тешке одлуке које ће формирати будућност Србије и обликовати односе са суседима“ међу којима се, како рече будући амерички амбасадор у Београду, нарочито истиче однос са Косовом. Свеобухватна нормализација односа Србије и Косова, рекао је Скот, представља „фундаментални услов за дугорочну стабилност Западног Балкана“.
Кајл Скот је, елем, каријерни дипломата. До именовања на место амбасадора у Београду био је представник Стејт департмента „Маршал фонду“ у Немачкој. Пре тога, био је генерални конзул САД у Милану, директор Канцеларије за Русију у Стејт департменту, када је на његовом челу била Хилари Клинтон, заменик шефа америчке мисије при ОЕБС–у, политички министар–саветник у мисији САД при Европској унији, званичник у амбасадама САД у Русији, Мађарској, Хрватској, Израелу…
Депеше америчке дипломатије, које је објавио Викиликс, откривају још један важан детаљ о Кајлу Скоту. И док је био генерални конзул САД у Милану, и пре тога када је био на формацијски нижој функцији у америчкој мисији у Бриселу, Скот је био одговоран за изузетно осетљиву и веома поверљиву дужност одређивања степена тајности депеша које су биле послате у Вашингтон, што ће рећи да је имао овлашћење да рукује најтајнијим и најстроже чуваним документима којима врло ограничен круг људи има приступ.
Неколико се детаља из јавно доступне Скотове биографије чини нарочито значајним. У нашем региону боравио је у периодима у којима су САД у региону биле нарочито ангажоване — у Хрватској је био током рата у првој половини деведесетих година прошлог века, у Мађарској од 1999. до 2003. године, дакле, не само у време НАТО бомбардовања, већ и у време припрема за 5. октобар којима је руковођено управо из Будимпеште.
Кроз каријеру је, како рекосмо, у оквиру америчке дипломатске службе био задужен за поверљиве послове. Претходно задужење било му је у „Маршал фонду“ у Немачкој, са којим сарађују — примајући новац од њега — и бројне овдашње невладине организације и медији које обично називају независним. Појачану сарадњу са невладиним сектором и независним медијима Скот је најавио и у свом споменутом саслушању пред надлежним конгресним одбором. Најзад, у Стејт департменту је био задужен за Русију, обављајући високо позиционирану функцију у оквиру Бироа за Европу и Евроазију.
Све у свему, како изгледа, у Београд је из Вашингтона послат озбиљан играч, у озбиљном тренутку. И то показује да нам предстоји период појачаног америчког фокуса на Србију, са циљем да се Србија — као што се и најављује већ барем годину и по дана — ослободи руског утицаја и задржи у орбити америчког интереса на Западном Балкану.
