Посета потпредседника Владе Русије Дмитрија Рогозина Београду има велики значај за српске привреднике и представља корак унапред у развоју српско–руских економских односа, каже Дејан Делић из Привредне коморе Србије. Протокол о сарадњи који је потписан током састанка међувладиног комитета унапредиће привредну сарадњу две земље, сматра он.
„Одобрен је извоз за велики део производа животињског порекла и одобрени су објекти за пласман тих производа у Русију. Један део је планиран да буде додатно укључен. Потписано је неколико споразума који олакшавају ту процедуру и споразум који усаглашава област фитосанитарних норми. Постоји жеља да се велики део производње која недостаје у Руској Федерацији користи из Србије“, каже Делић.
Русија, дакле, чини све да олакша извоз српских производа. Шта у тој ситуацији треба да уради наша држава како би привредницима олакшала пословање са Русијом и унапредила га?
Привредна комора Србије, каже Делић, помаже у заједничком организовању, што је, према његовим речима, јако битно, јер су привредници препуштени сами себи и извозе појединачно и ад хок. И овако како се сада ради, извоз у Русију је значајан, међутим према Делићевим речима, он се бољом организацијом посла може утростручити, посебно у садашњој ситуацији, када економски односи Русије са ЕУ и Турском омогућавају веће интересовање за српску робу.
„Планирамо да организујемо логистичко–дистрибутивне центре у Србији и Руској Федерацији за откуп и пласман производа кроз канале које као ПКС имамо. То је, пре свега, преко администрација области, од којих је најзначајнија Лењинградска област, где би велики део количина пољопривредно–прехрамбених производа требало да буде пласиран. Тај метод би помогао малим и средњим произвођачима који немају капацитет да се баве логистиком и инфраструктуром извоза. Тиме би произвођачи имали већу добит у извозу, јер би на тај начин накупци били избачени из посла“, каже Делић.
Професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић мишљења је да би Србија у пословању са Русијом требало да се угледа на Пољску, највећег извозника јабука на руско тржиште. У пословима извоза пољопривредних производа у Русију, Пољаци су, каже Шеварлић, престигли чак и Италију, која има најразвијенији систем кооператива у Европи. Он објашњава како су Пољаци то постигли.
„Прво, они су добили највећа средства из предприступних фондова ЕУ за подизање конкурентности развоја пољопривреде, а ми их још не користимо. Друго, развили су систем кооператива, да би удружени наступали. Код нас је задругарство било изопштено из свих реформских процеса у последње две деценије“, каже Шеварлић.
Према Шеварлићевом мишљењу, у односу на услове амбијента, Србија је достигла максимум у погледу извоза пољопривредних производа на руско тржиште. Максимум у односу на ресурсе није достигнут ни близу. Међутим, каже Шеварлић, ресурси су мртав капитал ако нема улагања.
Држава би требало да стане иза тржишно оријентисаних пољопривредника, каже Шеварлић, тако што би их повезала у задруге и формирала двадесетак задружних откупно–дистрибутивних центара који би били у власништву тих пољопривредника.
„Држава би дала гратис инфраструктуру у индустријским зонама, као што даје страним инвеститорима, а да пољопривредници откупљују свој власнички удео у том задружном центру и да се ту скупљају све тржишне понуде које би онда биле уједначене по квалитету, асортиману, итд. Оно што није за извоз требало би да се шаље у прераду, да би се на тај начин обезбедила и друга компонента, а то су прерађевине од пољопривредних производа“, сматра Шеварлић.
Такође би требало повезати руске и српске привреднике који би формирали компанију преко које би, уз подршку руских банака, ишао промет роба из Србије ка Русији. Србија је, према Шеварлићевим речима, исувише мала земља да би се 500 српских фирми бавило извозом за Русију. Некад се, каже он, свега неколико фирми из СФРЈ бавило извозом за бивши СССР.
Из Владе Србије, после састанака са Дмитријем Рогозином, стигли су сигнали да држава планира да помогне своје привреднике у пословању са Русијом. Тако је потпредседник Владе и копредседник руско–српског мешовитог комитета Ивица Дачић рекао да извоз српске робе у Русију треба да постане државни пројекат и да Влади Србије предстоји израда плана подршке српским извозницима.
Слично је изјавила и српска министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић која је рекла да, поред субвенционисања пољопривреде, предстоји рад на удруживању пољопривредника, јер када они на руском тржишту наступају самостално, неконкурентни су и „нису довољно озбиљни у смислу пласмана својих производа“.
Оно што је позитивно јесте то што су државни органи схватили да треба да подржавају своје извознике. Питање које још увек виси у ваздуху јесте када ће Влада израдити план подршке.
