Италијанска компанија „Саипем“, наводно је главни кандидат који има највеће изгледе да добије могућност да гради гасовод „Северни ток 2“, јавља пословни портал Блумберг, позивајући се на два извора који тврде да су упознати са детаљима, али желе да остану анонимни.
Према речима једног од саговорника портала, италијански „Саипем“ се спрема да изгради гасовод у вредности од десет милијарди долара, док други саговорник, наводно руски државни службеник, говори да италијанска фирма већ води преговоре са „Гаспромом“.
Подсетимо, споразум о изградњи другог дела гасовода „Северни ток“ потписали су још у септембру прошле године руски гигант „Гаспром“ и конзорцијум који чине пет великих европских ресорних компанија. Врло озбиљна борба се сада води међу заинтересованим компанијама које желе да учествују у изградњи подводног дела руског гасовода. „Гаспром“, како се наводи, тренутно ради на изради тендера, а учесници ће, како руским пословни портали пишу, бити: италијанска фирма „Саипем“, швајцарска „Олсиз“, холандска „Ројал ИХЦ“ и француска „Технип“
Капацитет гасовода требало би да износи 55 милијарди кубних метара годишње, а гас би се кретао крацима укупне дужне 2,5 хиљаде километара. Према мишљењу руских експерата, највише шанси да победе на тендеру заиста имају Италијани јер су они већ били партнери „Гаспрома“ у изградњи првог „Северног тока“. „Саипем“ је сарађивао са руском компанијом и у почетној фази пројекта „Турски ток“.
Ипак, сада је прерано говорити о томе ко ће заиста бити партнер руског „Гаспрома“, сматра Директор Института националне енергетике Сергеј Правосудов.
„Говорити сада о томе ко може да победи на тендеру, било би као гатање или гледање у шољу. Ово је велики међународни пројекат. Сада све светске компаније које се баве производњом нафте и гаса смањују инвестиције, с обзиром на пад цена енергената. Са једне стране шансе имају они који су већ били партнери на претходном пројекту. Али у избору партнера значајну улогу ће играти и други фактори као на пример способност компаније да привуче додатно финансирање или да лобира како би се пројекат успешно развијао, јер не заборавимо да овај пројекат има много противника“, каже Правосудов за Спутњик.
Он додаје да су нестабилни рокови о којима овде говоримо.
„А то да озбиљни противници постоје, то је опште познато. Противници су постојали и у време изградње ’Северног тока 1‘, а тада је била прилично другачија ситуација — није било санкција, нити овако оштрог и отвореног противљења. Сада је у том смислу све много сложеније. Овај пројекат ће бити не само технолошки захтеван, већ се у обзир морају узети и политички и економски фактори“, наглашава Правосудов.
Пољска је већ на неки начин почела да „тргује“ са Бриселом у вези са „Северним током 2“. Да ли можемо очекивати да без обзира на већ постојеће бројне препреке, овај пројекат буде реализован без неких драстичних проблема?
„’Северни ток 1‘ је био изузет из нормативног оквира трећег енергетског пакета. Рекао бих да је наш став да се овде ради о истом пројекту (’Северни ток 1‘) који се сада шири тиме што се граде два додатна крака. Са друге стране, став многих Европљана се разликује од оваквог приступа: они наиме сматрају да се овде ради о потпуно новом пројекту. И заиста, испада тако да се изнова морају обезбедити све неопходне дозволе, што ће наравно продужити рокове реализације овог пројекта. Сада је рано говорити о томе чији ће став односно приступ победити.“
Како се САД односе према „Северном току 2“? Да ли ће Берлин устукнути пред ставом Американаца? Може ли се очекивати и да ће се у разматрање овог питања укључити и Турска, коју ће, вероватно, инструирати Вашингтон?
„САД се традиционално залажу против пројеката изградње нових гасовода из Русије у Европу. Они сматрају да постоји ’украјинска цев‘, а како је Европа у одличним односима са Украјином, гас би требало допремати овим гасоводом. Имајући у виду да су америчке позиције веома јаке у редовима Европске комисије, која је, као што знамо, ометала реализацију пројекта ’Јужни ток‘, мислим да ће и овог пута покушавати да ’гурну клипове у точкове‘. Што се тиче Турске, овде се мора разумети да ће, упркос свему, доћи до изградње ’Турског тока‘. Питање је само када ће он бити изграђен, јер постоје материјални проблеми. Турци схватају да постоји нестабилна Украјина која има стару гасоводну инфраструктуру, која кад-тад мора бити модернизована. Зато, мишљења сам да ће Турски ток ипак бити изграђен.“
Саговорник Спутњика Сергеј Правосудов додаје да би се „Северни ток 2“ ипак оријентисао на друга тржишта: земље средње и северне Европе и Италије.
Правосудов наглашава да ако се ради о гасоводу укупног капацитета 55 милијарди, а Италија од Русије иначе купује негде око 25 милијарди кубних метара гаса годишње. Овде би, дакле, један крак био изграђен само за Италију.
