Аустријска влада саопштила је да ће ограничити број избеглица које ће прихватити у наредне четири године на око 37.500 годишње. Ова земља прошле године прихватила је око 90.000 миграната. Србија ће, са своје стране, дозволити пролаз само оним избеглицама које траже азил у Аустрији или Немачкој, а председник Европске комисије Жан-Клод Јункер позвао је на нови самит о мигрантима. Немачки председник Јоаким Гаук рекао је да избегличке квоте морају бити у складу са моралним и политичким потребама, што само компликује положај канцеларке Ангеле Меркел, која се суочава са тешком кризом због политике отворених врата за избеглице.
Шенгенски систем је у кризи због своје некомплетности, сматрају аналитичари „Фајненшел тајмса“. Иако су државе-чланице Шенгенског споразума укинуле унутрашње границе, нису развиле систем контроле и заштите спољних граница, и то није било важно док су миграциони токови били мали. Међутим, кризе у Либији и Сирији створиле су реке избеглица остављајући чланице ЕУ да саме штите своје националне границе, закључује „Фајненшел тајмс“.
Ангела Меркел упорно одбија да затвори немачке границе, уз објашњење да би таква мера била противуставна и неефикасна, кажу аналитичари агенције АФП. Меркелова је покушала да окупи Немце око слогана „Ми то можемо“, али сада обећава осетно смањење броја миграната које ће Немачка примити. Таква акција, додају аналитичари француске агенције, подразумева низ нових мера на националном нивоу и у сарадњи са партнерима из ЕУ и суседима Сирије, из које долази 40 одсто избеглица.
Питање са којим се суочава ЕУ је шта да замени разбијени шенгенски систем, пишу аналитичари британског „Гардијана“. Питања на дневном реду укључују и политику ЕУ према својим спољним границама које се протежу хиљадама километара, од Арктика до Медитерана, и потребу да се одговорност пропорционално прерасподели, закључује „Гардијан“.
