Аустрија је у среду донела одлуку да ограничи прихват избеглица у наредне четири године на укупно 127.500, a Македонија је затворила границу са Грчком за мигранте. Иако су Македонци у четвртак ипак отворили границу на прелазу Идомени, пролаз је дозвољен само мигрантима коју су тражиоци азила у Немачкој и Аустрији. Оваква одлука Владе у Скопљу да затвори па отвори границу није донета први пут, а вероватно не ни последњи.
Мирјана Миленковски, представница за штампу канцеларије УНХЦР-а Београду за Спутњик каже да та организација наглашава да државе не би требало да затварају своје границе пред људима који беже од ратова и прогона, као што не би требало ни да пропуштају људе на основу националности.
„Ови поступци нису у складу са Конвенцијом о избеглицама из 1951. године, са европским законодавством у области азила, као ни са националним законодавствима великог броја земаља које су потписнице ове Конвенције. Ако желимо да престане доток избеглица, проблем морамо решавати у корену, а не његове последице, што значи да међународна заједница мора да помогне да се заустави рат и прогон становништва у земљама порекла избеглица. Ту одлуку доносе политичари. За овај међународни проблем не постоје национална решења и потребно је да ЕУ пронађе заједнички европски одговор“, каже Миленковски.
Према њеним речима, потребно је увођење легалних путева да се дође до Европе, који би подразумевали снажније програме пресељења, хуманитарног пријема, спајања породица и приватних спонзорстава хуманитарних, студентских, радних виза.
„Сама контрола граница и заштита граница нису некомпатибилни циљеви, али мере контроле граница не смеју утицати на право избеглица и људи који имају потребу за међународном заштитом да траже азил. Ми смо свесни изазова са којима се суочавају неке европске земље због великог прилива тражилаца азила, избеглица и миграната и јасно је да државе имају суверено право да управљају својим границама. Међутим, то управљање мора бити у складу са националним, европским и међународним правом у области азила“, наглашава Миленковски.
Зоран Ћирјаковић, новинар и предавач на Факултету за медије и комуникације за Спутњик каже да смо се нашли у ситуацији која је без преседана и то на више нивоа.
„У Европи, вероватно, још од седмог века нисмо имали ништа што се може упоредити са овим данас. Очекивано је да ће многе земље пробати да затворе своје границе, али углавном оне званичне или полузваничне путеве где се избеглицама дозвољава да уђу. Међутим велики је број очајника који живе у страшним условима у земљама погођеним ратовима, па нисам уверен да је овај проблем могуће решити затварањем граница, применом силе или неким другим решењем које би такође подразумевало кршење многих конвенција“, каже Ћирјаковић.
Европа, каже наш саговорник, није пружила помоћ земљама из којих избеглице долазе.
„Тај први корак није учињен и та неспособност земаља-чланица да на нивоу Уније донесу било какву одлуку резултираће не само затварањем граница већ и подизањем зидова налик мађарском. То ће, међутим, само преусмерити ток избеглица ка другим земљама“, поручује Ћирјаковић.
