Међу тим препорукама су и оне које се тичу америчке политике на Балкану. Даље успостављање стабилности на Балкану захтеваће да се супротставимо Русији, каже Фаркашова у тексту објављеном у часопису Политико.
„Ваш претходник (актуелни председник Барак Обама) је то учинио у питању ширењу чланства НАТО–а на Црну Гору. У тренутку кад Сједињене Државе имају шта да славе након 20 година постдејтонског мира у бившој Југославији, Русија ради на поткопавању стабилности и интегрисања држава–наследница Југославије у НАТО и ЕУ. Дипломате ЕУ и САД морају заједно да јачају босанску државу кроз политичку реформу и обуздавањем српског сепаратизма који подстиче Русија. А чим Косово добије оружане снаге са уставним овлашћењима, НАТО треба да укључе ту државу у програм Партнерства за мир“, наводи Фаркашова која је смењена у октобру, након што је сусрет лидера САД и Русије на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација донео извесно отопљавање у односима Москве и Вашингтона.
Два главна Путинова циља, каже она, јесу да се одржи на власти и поново изгради Русију као велику силу. То, напомиње она, само по себи не угрожава америчке националне интересе:
„Претња је у томе што Путин то покушава да постигне ревидирајући међународна правила и норме критички важне за америчку безбедност.“
Чудно звучи када то каже бивши високи званичник америчке администрације која је много пута кршила међународно право и која отворено заступа политику двоструких аршина, прилагођавајући та међународна правила и норме сопственим интересима.
Не чуди што Фаркашова у својим „саветима“ помиње и контроверзну пресуду у случају Литвињенко коју је британски суд изрекао прошле недеље, а која у образложењу обилује квалификацијама „вероватно“ и „можда“. Фаркашова додаје и да САД свакако не смеју дозволити Русији да „ослаби или уништи НАТО“ и „нашу солидарност са Европом, нашим највећим трговинским партнером“.
Сједињене Државе се, поручује она, морају одупрети акцијама Русије комбинацијом одвраћања, јачања америчких савезника и партнера и „ширењем истине у међународној заједници о акцијама Кремља“.
Говорећи о економским инструментима утицаја на Русију, Фаркашова каже да су санкције погодиле Русију, као и пад цена нафте, јер више од половине прихода Русије потичу од нафте и гаса. Међу економским мерама помиње и настојања да буду спроведени трговински споразуми — Транспацифичко партнерство и Споразум о слободној трговини САД и ЕУ. Истовремено, инсистира на потреби очувања широких санкција САД и Европе против Русије, али и на томе да се са Немачком и другим савезницима нађе алтернативе за снабдевање Европе гасом.
На дипломатском фронту саветује да САД активно сарађују са источноевропским и централноазијским државама на периферији Русије, као и даље ангажовање Вашингтона у НАТО–у и ОЕБС–у и билатерално са европским савезницима. Како додаје, треба више сарађивати и са савезницима ван Европе — Јапаном, Јужном Корејом, Израелом, Аустралијом и са другим државама како би се „расветлиле нелегалне и деструктивне акције и политика Русије за ширу међународну заједницу“. Део тих напора треба да буде и да се Пекинг увери да „тамо где је могуће помогне да се одбрани статус кво“ и да „ограничи војни авантуризам Русије“, као и на „изградњи међународне коалиције против таквих акција“.
Савети садрже и инсистирање на повратку Крима Украјини, као и на доказивању одговорности Русије за обарање малезијског авиона изнад Донбаса.
На војном фронту каже да се мора учинити више да би се Русија одвратила од даљих војних акција, што значи, да се „настави распоређивање опреме за обуку и операције у ванредним ситуацијама у рањивим балтичким и балканским земљама и у Пољској и, поново, активно помагање савезницима да прекину зависност од руске војне опреме“.
Предлаже даље распоређивање значајнијих војних снага у источном делу територије НАТО–а и разматрање могућности јачања тих снага у Пољској, као и даљу војну помоћ Украјини, Грузији и Молдавији.
Бивша званичница Пентагона такође препоручује формирање тима који би се супротставио „руској пропаганди“, а који би имао подршку и „обавештајне ћелије“.
Фаркашова, Американка мађарског порекла, у Пентагону је била одговорна за Русију, Украјину и Евроазију као присталица „чврсте линије“ у односима са Русијом. Залагала се за прекид војних контаката Русије и САД због несугласица око Сирије, била је један од иницијатора издвајања војне помоћи Украјине у висини 244 милиона долара, као и један од главних заговорника уласка Црне Горе у НАТО. Подржавала је и ширу војну сарадњу са Грузијом и активирање мултилатералне сарадње са три државе на Кавказу.
У Пентагону је саветовала министре Роберта Гејтса, Чака Хејгела и актуелног Ештона Картера, а њен одлазак последица је дубоких подела у америчкој администрацији око даљих испорука оружја Украјини и реаговања на руска дејства у Сирији. Обама је претходно сменио и шефа Пентагона Чака Хејгела који се такође залагао за веће супротстављање Русији и наоружавање тзв. умерене опозиције у Сирији која ратује против Башара ел Асада.
Отац Фаркашове Чарлс избегао је из Мађарске после неуспеле револуције 1956. године, а своју животну причу преточио је у књигу „Дунав је однео“.
