Једна од њих је и Ћамиље Тахири која је, према писању главне уреднице приштинског „Зерија“ Арбане Џара, вођа женских кампова ДАЕШ–а у Сирији и Ираку.
Тахиријева је из Шипова код Митровице и тим путем је кренула са мужем који је погинуо као борац ДАЕШ–а. Ћамиље ипак наставља да служи ДАЕШ–у, сада и као неко ко регрутује нове жртве међу женама и девојкама са Косова.
И данас живи у Сирији са двоје мале деце.
Шћипе Ајдини је после погибије мужа Синана Мује из Гњилана успела да се врати из Сирије заједно са својом трогодишњом ћерком пошто, како се наводи, није хтела да врати косовска документа ДАЕШ–у.
За Лауру Хусени Џара каже да је типична косовска тинејџерка која је са другарицама излазила у кафиће и барове, али није задавала много бриге родитељима који су били „отворених схватања“.
„Узимала је такси и одлазила на састанке, у кафиће, са друштвом у град. Облачила се исто као и њене вршњакиње — често је носила мини сукње или фармерке. Била је врло модерна“, испричао је Фаик Уксмајли, чији се син Арбнори њоме и оженио.
Док прича о Лаури сузе му се сливају низ лице. Свега се присећа седећи на дрвеној столици на балкону куће у Доњем Неродимљу, малом селу смештеном међу усевима који окружују Урошевац, трећи по величини косовско–метохијски град.
Недалеко одатле се налази и „Бондстил“, највећа америчка војна база на Косову.
О свом сину Арбнориу и његовом млађем брату Алберту каже да су били друштвени и отворени исто као и Лаура, али да се после тога прошле године са све троје десило нешто страшно.
За свега неколико месеци, каже, сеоски хоџа и његова жена су им испрали мозгове.
„Све троје су постали ортодоксни муслимани и одвојили се од пријатеља и круга људи са којима су до тада контактирали. Арбнори је пустио браду, обукао панталоне до листова и непрестано причао о Шаму, верском називу за Сирију“, испричао је Уксмајли који каже да је тада све почело.