Број повратника припадника Исламске државе (ДАЕШ), који су се вратили на Косово са ратишта, по ономе што је регистровала полиција на Косову, досегао је бројку од 120. У Македонији их је пре напада у Паризу званично било 70. Ипак, тачан број оних који су се борили у Сирији на страни терориста нико не може да утврди, па се претпоставља да их на овим просторима има много више. Косовске службе безбедности помно прате регистроване повратнике, а степен безбедности је подигнут на највиши ниво, пише албанска штампа.
Врло нестабилна политичка ситуација на Косову у Приштини ствара бојазан да би се они могли на неки начин укључити у активности опозиције.
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, напомиње да постоји опасност од таквог сценарија и да је не треба занемаривати, посебно јер одређене везе између џихадиста са појединцима из криминалних албанских структура, и припадницима бивших чланова терористичке ОВК, чије су структуре и даље живе — постоје. Да ли би могло да дође до неких заједничких акција и када би то могло да се деци, Дрецун каже да је неизвесно.
„Те везе датирају још из деведесетих година, од тренутка Бин Ладеновог боравка у Албанији. У међувремену, та база радикалног ислама је значајно ојачала на Комету и постала прилично самостална. Уочени су контакти између њих и појединаца из командних структура бивше ОВК, Косовског заштитног корпуса, али и из Дреничке групе коју предводи Хашим Тачи“, наводи наш саговорник.
Дрецун подсећа да већ деценијама упозорава да је на Балкану направљена изузетно добро организована, повезана, бројна, добро обучена и материјално потпомогнута база радикалног ислама, џихадизма и тероризма, а која је до сада превсходно служила као регрутна база за одлазак на џихадистичко ратиште.
„Присуство бивших припадници ДАЕШ-а уопште на Балкану представља потенцијалну опасност по безбедност и указује на могућност извођења терористичких напада, чак и самоубилачких, јер међу балканским џихадистима постоји потенцијал за извођење самоубилачких акција“, истиче Дрецун, мада верује да је за сада ситуација стабилна.
Како додаје, та опасност није за потцењивање и она мора бити стављена под контролу тако што ће се потенцијални извођачи тих акција спречити у намерама. Дрецун напомиње да је опасност од могућих терористичких аката на Балкану већа, самим тим што су џихадисти у недавном видео-обраћању своје у мете сврстали и земље Балкана, укључујући и Србију.
Он сматра да је само питање тренутка кад ће се припадници ИД (ДАЕШ) определити за деловање на овим просторима.
Стотине бораца из балканских земаља се до сада придружило припадницима самозване Исламске државе и другим екстремним групама у Сирији, а ДАЕШ (ИД) према писању западних медија настоји да оснује нови фронт калифата на Балкану и регрутује нове добровољце из региона.
Иначе, самопроглашена република Косово са 83 борца је на петом месту, према британским медијима, по броју становника који су се придружили терористичкој организацији која себе назива Исламска држава. Испред ње је Босна и Херцеговина са 92 држављанина. На прва три места британске листе су држављани Јордана, Туниса и Саудијске Арабије, док је међу земљама Европске уније Белгија водећа по броју ДАЕШ-ових припадника.
Стручњаци за екстремизам кажу да су дисфункционална политика, лоша економска ситуација и велика незапосленост у Босни и Херцеговини и на Косову створили савршен терен за регрутовање.
