Уколико тај закон буде усвојен, свака земља би морала редовно да обавештава ЕК о детаљима преговора са „Гаспромом“, а да притом ЕК добија право да пошаље посматрача да надгледа ток преговора. Осим тога, ЕК би могла да стави својеврсни вето на уговор пре него што је он потписан и ратификован.
Руководилац центра „Међународна енергетска политика“ Јуриј Солозобов каже да на тај начин ЕУ покушава да избегне сценарио „Јужног тока“, јер су тада сви међувладини уговори били беспрекорни са правне тачке гледишта. ЕК је тада једва пронашла начин да саботира пројекат, оптуживши Бугарску да је прекршила антимонополско законодавство током избора извођача радова.
Што се тиче другог нацрта, он би требало да обавеже добављаче гаса, који немају статус резидента ЕУ, да обелодањују податке о дугорочним аранжманима, укључујући количине и цену испорученог гаса. Интересантно је да ће, уколико добављач обезбеђује више од 40 одсто потребне количине гаса за неку од земаља ЕУ, купац подносити извештај директно ЕК.
Солозобов подсећа да се то пре свега односи на Балтичке земље, Финску, као и земље бившег Варшавског уговора, али се овим показатељима приближава Немачка, перјаница европске привреде.
Чим проради гасовод „Северни ток 2“, путем којег се врше директне испоруке гаса Немачкој, ова земља ће куповати више од 40 одсто неопходних количина.
„Због тога се слажем са писањем европске штампе, која наводи да је за овај пројекат лобирала пре свега Велика Британија. Зато се оно што се дешава може сагледати у контексту борбе Велике Британије и Немачке за превласт у ЕУ“, каже Солозобов.
Други разлог за евентуално усвајање нових закона је чувена „зависност од Русије“. Европљани планирају да купују течни гас од Катара, а у будућности и од САД. Проблем је у томе што је таква врста гаса скупља од руског.
„Не искључујем да ће у будућности ЕУ бити спремна да наметне својим чланицама обавезу да купују одређене количине течног гаса, само да би се избегла ’зависност‘ од руских енергената, иако је цена производње руског гаса традиционално ниска. Осим тога, ’Гаспром‘ је спреман да обезбеди попуст озбиљним партнерима“, сматра аналитичар.
У последње време „Гаспром“ стално усклађује своје принципе са нормама ЕУ. На пример, компанија је у уговорима смањила количине гаса које купац набавља на основу модела „узми или плати“ (купац има обавезу да набави гас за одређену суму, без обзира на то да ли му је увек потребна иста количина „плавог горива“).
Али то не значи да ће „Гаспром“ одустати од дугорочних уговора које је потписао са одређеним европским земљама до 2025. или до 2040. године. Велико је питање хоће ли нови закони (уколико они буду усвојени) утицати на будућност оваквих аранжмана. Аналитичари упозоравају да ови уговори стварају темељ енергетске безбедности Европе, зато би одустајање од истих имало катастрофалне последице.
