После три дана расправе, Скупштина Црне Горе изгласала је подршку влади Мила Ђукановића. Опозициона странка Позитивна Црна Гора је дала глас подршке, а заузврат, Ђукановић им је понудио четири министарства и једно место потпредседника владе. Марка Милачића, грађанског активисту, новинара и извршног директора Покрета за неутралност Црне Горе, замолили смо да прокоментарише тај догађај.
— Подршка Влади Мила Ђукановића, од стране партије (десетковане због досадашње политичке корупције) која је ушла у Парламент на бази опозиционе реторике, Позитивне Црне Горе, чин је политичке корупције без преседана. Тим чином — зарад ситних партијских и личних привилегија, а наводно зарад државних интреса — на до сада невиђен и незапамћен начин грубо су преварени грађани Црне Горе. Од јуче су суштински укинуте институције Владе и Скупштине Црне Горе и отпочела је диктатура корупције. Парламент је јуче до темеља обесмишљен. Тим чином је Устав, грубље него икада прије, погажен. Влада је, од раније, техничка и без легитимитета, а суштински, одавно: криминализована.
Премијер Ђукановић је до сада увек успевао да спроведе све своје политичке замисли. Какав то чаробни штапић он има, па успева да изгура све што замисли и влада толико дуго?
— Прво, није чаробни штапић, већ пендрек. Друго, тај пендрек још није био изашао из комунизма, стопио се са турбо-капитализмом, па у споју те двије догме, оличене у Ђукановићу, још жешће удара. Када се томе придода и догма криминала, која је данас најприсутнија глобална идеологија, уз свесрдну подршку Вашингтона, јасно је зашто црногорски олигарх влада толико дуго. Ђукановић је класични човјек на задатку. Он, по природи — класични пиљар, ради на бази размјене у натури: ти мени власт и привилегије, ја теби — црногорске ресурсе и државну политику. Тако је и са НАТО интеграцијама: тргује, за себе и своје. Само, превиђа да не може довијека изигравати драгстор. Ближи се вријеме затварања радње.
Велики сте противник уласка Црне Горе у НАТО. Зашто верујете да Црна Гора треба да буде војно неутрална земља?
— Да би била суверена. Да не би трпјела ничије диктате. Да би била безбједнија. Да би била ван сукобљених глобалних блокова. Да не би била на мети огромног броја непријатеља НАТО-а. Да не би водила ратове који је се не тичу. Да не би убијала на миг великих и моћних. Да не би поново „ратовала за мир“. Да не би личила на Буша и Клинтона. Да не би личила на Мила. Да би испоштовала вољу црногорског народа. Да би од пацифизма направила мисију и бренд. Да би била примјер. Да би била — Црна Гора.
Зашто страни амбасадори нису реаговали на писмо које сте им упутили уочи добијања позивнице за НАТО, кад сте их позвали да не шаљу позивницу Црној Гори.
— Превагнула је поквареност моћних, неосјетљивих на муке малих. Вашингтон, који држи све атлантистичке конце, пљунуо је — иако интеграције нијесу ни близу свршених! — на вољу велике већине народа Црне Горе. Још више и опасније: дунуо, још једном, у једра организованог криминала, који — са ликом седмоструког премијера Мила Ђукановића — у нашој земљи гура НАТО причу.
Оснивач сте и лидер Покрета за неутралност Црне Горе, организације која је овог јануара прославила две године постојања. Какав је досадашњи биланс покрета, колико сте задовољни учињеним?
— Прије свега својим ангажманом, убијеђен сам, допринијели смо да у јавној сфери искрсне појам „неутралност“, који раније није — у значајнијој мјери, и у виду систематично разрађеног концепта — фигурирао као алтернатива, загубљен у негативној, анти-НАТО кампањи. То је био и биће, између осталога, један од разлога нашег постојања: да, уз критику војних савеза, па и НАТО-а, наметнемо и алтернативу, понудимо рјешење.
Организовали смо анти-НАТО реторику која је овдје махом са националним предзнаком. Вјерујем да ова прича мора бити ван вјерских и националних одредница уколико желимо ширење фронта. На то нас обавезују и истраживања јавног мњења која показују да је анти-НАТО расположење значајно шире од ове или оне вјерске или етничке заједнице.
Лансирали смо аферу Депеша, својеврсни црногорски Викиликс, аферу која је раскринкала НАТО интеграције, до најситнијих детаља. У кампањи „Прољеће неутралности“ прошлог прољећа смо обухватили цијелу земљу трибинама на тему неутралности. Редовно се супротстављамо званичној бјесомучној НАТО пропаганди: перформансима, акцијама, текстовима, саопштењима…
Паљењем НАТО заставе показали смо да има пуно пламена у нама, да се не миримо, да их се не плашимо и да нећемо одустати ни по коју цијену.
Какви су даљи планови Покрета?
— Демократизација Црне Горе. Ми је у Покрету доживљавамо двојако: и у погледу унутрашње политике, што подразумијева борбу против мафиократског Левијатана на власти и изградњу здравог друштва, али и у погледу спољне политике, што подразумијева борбу за неутралност. Једино тако Црна Гора постаје истински суверена и своја.
Сада се све то слило у један циљ: референдум о НАТО-у. Само расписивање референдума, али фер и поштеног, основни је знак једног елементарно демократског процеса.
Често сте етикетирани као страни плаћеник, некад амерички, а некад и руски. Ко стоји иза Вас? Ко финансира Ваш покрет, одакле новца за Ваше акције, перформансе…
— Иза мене стоји мој скоро трогодишњи Вук, који ме опомиње да морамо бити вукови у борби против неправде или не треба да нас буде. То је дио шире слике о нашој одговорности према прецима и потомцима, да се не брукамо ни пред једнима ни пред другима. Борба за слободу нема алтернативу.
Што се тиче етикетирања, то је омиљена дисциплина овдашњих војника власти. Ко критикује Ђукановића, тај је, по том устајалом духу етикетирања, против државе; ко год критикује НАТО, тај је — руски плаћеник, путинофил и тако редом. Ти скучени умови не могу, заробљени у својој зависности, да докуче да постоје назависни људи, па по механизму пројицирања, праћени пропагандом, етикетирају.
Недостатак новца надокнађујемо огромном енергијом, креативношћу и бројним контактима, па је многима чудно када кажемо да нас нико не финансира и да нико не стоји иза нас. Када, уз то, наведемо да је у нашем Међународном савјетодавном одбору један од највећих умова данашњице Имануел Волерстин, да је ту, такође, Мајкл Паренти, а да нас је Ноам Чомски директно подржао, рекавши за Покрет да је организација за респект, онда је чуђење још веће.
Просто, многи не могу да схвате да се може и без великог новца. Тешко, али може!
Иако се не слажете са властима да Црна Гора буде чланица НАТО-а, постоји ли можда нешто што подржавате, нешто што бисте истакли као добар политички потез власти у ЦГ?
— Ако је, хипотетички, и било неких заслуга ове власти, а не сјећам их се, онда су их сами прогутали. ДПС је криминално чудовиште: појешће сами себе, можда и прије него што их процесуирамо. Већ су почели: Маровићи су у затвору. Све су то политички канибали: једу себе и свој народ.
Колико је уопште тешко у Црној Гори бити критичан према власти?
— Критика, као уосталом и слобода, увијек кошта. Ко је мислио да ће слобода доћи на тацни, очигледно није добро схватио појам слободе. Слобода се, вјерујем, и заслужује. Погледајте, рецимо, шта су радили отпораши — Мулен, Бросолет и екипа — у Француској током Другог рата. То су били интелектуалци, људи. То је била критика.
У Црној Гори је теже него другдје у Европи због наслага страха које се таложе двије и по деценије, гарнирано са менталитетом склоним деспотији и, с тим у вези, непостојањем културе грађанске непослушности.
Често у вашим наступима наглашавате важност пружања отпора. Шта отпор значи данас?
— Исто као и увијек, само су нас, данас, глобални медији на платном списку нашминканих окупатора, убиједили да није демократски, да није модерно, пљунути окупатора. А јесте, управо је то и једино демократски, и једино исправно. То је демократија.
Ви јесте опозиција власти у Црној Гори, али и велики критичар опозиције. Понекад изгледате као хајдук… Бунтовник. Зашто је то тако?
— За почетак, запажање: постоји код нас у Црној Гори теза, а вјерујем да је ријеч о ширем феномену, да је од власти једино гора опозиција. Иако је тај став на први поглед заводљив, нарочито за оне који не желе да дјелају, то није тачно, и ријеч је, вјерујем, о намјерном спиновању. Иако веома често неспособна, опозиција не може у Црној Гори бити исто што и власт, јер власт на души има нерасвијетљена убиства, огромне афере, уништену земљу.
Опозиција није довољно ангажована. Без довољно петље. Преовлађујуће: некреативна. Један њен дио има вишак салонског, а други — једнонационалног, партикуларног. Јасно је што је онда излаз: пуно петље, пуно улице и пуно грађанског интелектуализма.
Што се тиче овог поређења са хајдуком: свако ко жели да се истински бави критиком, никако пропагандно и ускопартијски, ботовски, неминовно мора личити на хајдука. Хајдучија је једина исправна политика.
Да ли Вас можда у неком наредном периоду видимо у политици? Имате ли таквих планова?
— Убијеђен сам да се Покрет за неутралност више и озбиљније бави политиком чак и у поређењу са већином политичких партија, ако политику посматрамо шире гледано, не само као страначки ексклузивитет.
Мање ми је битно, што би рекао Денг Сјаопинг, које је боје мачка, битније је да ли лови мишеве. Ако установимо да нам је за борбу у остваривања идеје неутралне Црне Горе — шире: демократизацију земље — сврсисходнија партијска платформа, онда ћемо то и учинити.
