Када је „Титов сеф“ коначно отворен, државна комисија је у врећама пронашла злато у полугама и праху тешко скоро 30 килограма. Ту је и златни накит са дијамантима, брилијантима и другим драгим камењем. У Депоу 555 је и нумизматичка збирка кнеза Павла од 1.270 новчића, златне плакете, медаљони и 13 одликовања породице Карађорђевић. У једном од џакова је и круна краља Александра и изузетно вредни сатови, међу којима и три поклона са руског двора.
Судећи према последњој одлуци Агенције, све драгоцености остаће до даљег у џаковима.
Десет наследника краља Петра и принчева Томислава и Андреја поднело је захтев за реституцију крајем прошле године. Они су подсетили да посебан закон о дворском комплексу, најављен пре неколико година, није донет и да чланови краљевске породице имају право на повраћај имовине баш као и сви други грађани.
Како сазнајемо у Агенцији, поред дворског комплекса на Дедињу, Карађорђевићи траже да им се врате куће у Крунској улици, у Булевару краља Александра, у улици Васе Пелагића и кућа у Сарајевској улици у Београду.
Поред тога, траже да им се врати пољопривредно и грађевинско земљиште у Кучеву, два рудника лигнита, Шевица и Раденка у Кучеву, земљиште у Соко Бањи, Тополи и рудник злата у Неготину. Наследници краљевске породице траже и поменуте покретне ствари из такозваног Титовог депоа, злато, накит и слике које су пре Другог светског рата припадале породици.
Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић за Спутњик каже да се чуди бурној реакцији на ову одлуку и објашњава да у Закону о враћању имовине и обештећењу пише да се тај комплекс не враћа породици.
„У закону стоји да ће његово коришћење бити одређено посебним законом, а они су ипак тражили имовину. Волео бих да питате колеге зашто се буне, ако је такво законско решење. Имају право да се жале Министарству финансија, а ако не буду задовољни решењем, могу да поднесу тужбу Управном суду“, каже Секулић.
Он додаје да држава има право да располаже својом имовином на начин који мисли да је за њу најбољи и и да ће држава донети посебан закон када процени да треба да га донесе.
У Крунском савету иступање Агенције сматрају арогантним. Та институција заборавља да је само сервис државе и да не треба да коментарише садржај било ког закона, каже за Спутњик члан Савета Драгомир Ацовић.
„То што је држава заинтересована да одређену имовину штити као општенародно добро нема везе са питањем власништва. Држава по том основу штити велики, недефинисани део имовине који се, поред те формално правне заштите, налази у катастрофалном стању или је већ пропао“, каже Ацовић за Спутњик.
Он сматра да држава још не поседује валидан регистар некретнина, а да о покретнинама још и не размишља. Другим речима, да је тврдња да би држава била оштећена ако Карађорђевићима врати имовину, бесмислена.
Иако чланови краљевске породице кажу да траже правду као сви други грађани, што пред законом јесу, они ипак нису обични грађани.
То није политички став, већ чињеница. Станари спорног Белог двора су његови корисници на основу уговора потписаног са владом Србије. Временски период подстанарства није одређен. Тамо су до „отказа“ који може да се деси у било ком тренутку.
Решење питања повратка имовине је политичко питање, које није решено ни у тренутку када је Србијом владала највећа наклоност према српској круни, то се није десило чак ни када су на власти биле партије са монархистичким предзнаком. У економском тренутку у коме се наша држава данас налази, тешко је очекивати фокус на овом проблему.
Премијер Александар Вучић изјавио је да не може да коментарише одлуку Агенције, јер не прати случај реституције Белог двора. Он је ипак рекао да би држава волела када би обавезе важиле на једнак начин за све грађане.
„Мислим да смо доста тога учинили за породицу Карађорђевић у складу са поштовањем српске традиције. Увек постоје они који нису задовољни када је реч о породици Карађорђевић. Волели бисмо када би неки испуњавали своје обавезе, које испуњавају сви грађани“, рекао је Вучић.
Нећемо се бавити нагађањем на шта је премијер мислио када је поменуо испуњавање обавеза свих грађана. Прича о дуговима Белог двора за струју оголила је чињеницу да држава ипак брине о одржавању и промоцији овог комплекса, али и да Карађорђевићи све своје потребе покривају својим новцем.
Адвокати престолонаследника Александра кажу да ће искористити све механизме како би доши до правде, помињу и суд у Стразбуру. У Крунском савету кажу да је ово, поред тога што је политичко, историјско питање које, ако се не реши на исправан начин, може да се врати у стању које није могуће контролисати.
И док српска краљевска династија у жижу јавности долази због искључене струје, тродневне прославе краљевског рођендана, питање дугова „сина свих наших народа и народности“ који је деценијама уживао у њиховој кући, нико не помиње.
Док су Карађорђевићи чекали компензацију трошкова државне сахране посмртних остатака Петра Другог, милиони гледалаца широм света имали су прилику да на популарном сателитском каналу прате серију „Хрватски краљеви“, засновану на историјским чињеницама, али добрим делом и на фантазији, за чије је снимање држава дала око два и по милиона евра.
Ако спор о имовини дође до Европског суда за људска права, биће то прилика да свет сазна више и о краљевској породици која је, смењујући се са династијом Обреновић, владала Србијом од почетка деветнаестог века до Тита.
