Заговорници реформе Уједињених нација са годинама су све гласнији. Са једне стране неке западне земље, зарад остварења сопствених интереса у својим, пре свега војним, акцијама заобилазе УН и Савет безбедности, на шта УН нема адекватан одговор. Са друге стране стижу критике да се свет мења брже од те организације и да се она све теже носи са кризама које погађају савремено друштво.
Финансије су такође један од врло значајних проблема који погађа УН, па се све чешће чује да се одређени програми специјализованих агенција те организације затварају, а недостатак новца за, на пример, избеглице, већ је постао константа.
Зашто се УН у свом раду више не ослањају на друге институције и форуме, као што је рецимо групација Г-20 — највећи интернационални економски форум који окупља најмоћније државе света?
Никола Јовановић, програмски директор ЦИРСД-а за Спутњик објашњава да УН последњих деценија генерално нису имале ефикасну и ефективну сарадњу са регионалним организацијама и различитим неформалним форумима, па чак ни оним најважнијим као што је групација Г-20.
„До скоро УН нису у својим документима имале никакву референцу на Г-20. Оне де факто нису констатовале њихов рад, моћ и присуство у међународним односима па су, на неки начин, Г-20 и УН радиле у паралелним световима. То се наравно одражавало на међународне односе и остваривање најважнијих приоритета у тим организацијама“, каже Јовановић.
Према његовим речима, та ситуација међусобног игнорисања те две организације је донекле почела да се мења последњих година.
„Важан корак је постигнут за време српског председавања Генералном скупштином УН, када је по први пут усвојена резолуција којом се признаје рад Г-20 и успоставља формална сарадња између УН и те групе. Од тада имамо одређене напоре да се приоритети на састанцима Г-20 и у УН поклопе, а тичу се глобалне економије, одрживог развоја, борбе против климатских промена, па и шире везано за безбедност како људи тако и безбедност у класичном смислу“, објашњава Јовановић.
Да би УН биле релевантне и имале углед, легитимитет и кредибилитет у међународним односима који им припадају, неопходно је да се реформишу и постану много ефикасније, каже наш саговорник. У буџету те организације постоје проблеми због доста нерационалног трошења и преклапања циљева и надлежности различитих УН агенција и тела, па би реформа и борба за већа средства морале да крену унутар самих УН, верује Јовановић.
„Јако је важно да сарађују не само са Г-20 већ и са регионалним политичким и безбедносним организацијама. Сарадња са Г-20 је неопходна, с обзиром на то да су УН једина универзална политичка организација, а Г-20 најмоћнији међународни форум који окупља најважније глобалне актере, без чије међусобне координације многе ствари које већина жели неће моћи да буду остварене“, напомиње Јовановић.
И Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику, сматра да, нажалост, УН већ деценију и по немају оно место какво су имале у својој првој фази, па и током Хладног рата.
„Формат УН је изузетно важан за решавање одређених питања, али је очигледно да се оне често заобилазе одређеним унилатералним акцијама, а и бројне досадашње најаве реформе УН нису успеле. Када је реч о конкретним активностима којима би се, такорећи, удахнуо живот УН, свакако да би додатна и ојачана сарадња са Г-20 могла да допринесе побољшању. Међутим, очигледно је да постоји један круг земаља којима се, на одређени начин, свиђа прилично маргинализована улога УН у савременом свету, иако би та организација требало да има много значајнију улогу у креирању светских догађаја“, каже Ђукановић за Спутњик.
Према његовим речима, УН су већ дуже време у значајној финансијској кризи, што веома утиче на њихов рад, као и на рад специјализованих агенција у том систему.
„Не видим директну могућност да Г-20 помогне финансирање УН, али могу да видим њихово ангажовање у смислу давања одређених смерница у погледу суштинске реформе УН“, каже Ђукановић.
Павле Јевремовић, бивши амбасадор Србије при УН, међутим, мисли да УН и Г-20, по својој природи, не могу да сарађују на равноправној основи.
„УН су универзална организација и отворено су поље за наступ групације као што је Г-20. Само од чланица Г-20 зависи да ли ће ићи у том правцу, јер простор за то постоји и сасвим сигурно би то значило и афирмацију УН и групе Г-20. Међутим, да ли ће се то и догодити је ипак политичко питање“, каже Јевремовић за Спутњик.
Како се Г-20 бави економским питањима, сарадњу тог форума и УН Јевремовић види у питањима која су на граници политике и економије, као што је хуманитарна област.
„Ако би се у том правцу ишло, то би несумњиво била велика добит и за светску организацију и за Г-20. То међутим зависи од расположења главних актера унутар УН и Г-20. Ипак, добро је да се та сарадња одвија и да Г-20 функционише јер је свет сувише компликован да би се ствари могле унилатерално решавати, као што је преовлађивало у минулим декадама. Сада долази друго време“, каже Јевремовић.
На потребу за ближом сарадњом УН и Г-20 указао је и Вук Јеремић, бивши председник Генералне скупштине УН, на недавној првој Конференцији тинк-тенкова групе Г-20 у Кини, рекавши да би се „кроз ојачано партнерство тих тела створио преко потребни консензус о кључним светским питањима“.
