За њега кажу да је човек који је „срушио комунизам и совјетску империју“. Називају га „оцем руске демократије“ и човеком који је руском човеку вратио слободу.
Критичари га оптужују за рат у Чеченији, шуровање са Западом, процват олигархије, корупцију, економски крах државе и огромне политичке и социјалне проблеме у земљи. Као једину праву одлуку Бориса Јељцина они сматрају то што је одредио Владимира Путина за свог наследника.
Време је најбољи судија, па ће се тек исправно проценити да ли је Јељцин заслужио место међу руским великанима, или ће бити запамћен као негативна личност.
„Да, грешака је било, и то не мало. Али бих ја, ипак, бранио Јељцина“, изјавио је својевремено Путин.
Према речима актуелног руског лидера, председнички посао је судбина, а не посао — то су бесане ноћи, проблеми који се морају решавати.
„Хоћу да кажем да Борис Јељцин није имао лаку судбину. Није направио мало грешака, али је направио и врло важну ствар, дао је земљи слободу“, додао је Путин.
Данас, међутим, половина Руса негативно оцењује улогу бившег председника. Према анкети центра ВЦИОМ, 2007. године 36 одсто Руса је сматрало Јељцина одговорним за дубоку кризу у којој се Русија нашла ’90-их година, док је сада тај проценат 50 одсто.
Око трећина грађана Русије сматра да је Јељцин покушавао да изведе земљу из кризе, али да је направио много грешака. Као главне негативне последице Јељцинове владавине Руси сматрају чеченски рат, финансијску кризу 1998. године, масовну незапосленост и пад производње.
У Јељцинове заслуге Руси убрајају укидање рационализација и дугих редова, повратак приватног власништва и демократских права и слободе.
Како год било, годишњица рођења првог руског председника обележена је данас у Москви, али и другим руским градовима Русије.
Јутрос су његов гроб на Новодевичјем гробљу у Москви посетили чланови породице, укључујући и његову удовицу Наину Јосифовну, а такође и пријатељи и сарадници. Говорећи о томе какву је улогу играо у историји земље, они су истакли да је Јељцин „у великој мери поставио темеље нове Русије“.
У знак сећања на првог председника у руској Свердловској области, где је Јељцин рођен, отворена је изложба његовог личног фотографа, а јубилеј је први пут обележен и у „Јељциновом председничком центру“ у Јекатеринбургу.
На церемонији отварања новог „Јељциновог центра“, у новембру прошле године, Путин је рекао да се сећа Јељцинових речи које цела Русија зна — „Брините о Русији“.
„Борис Јељцин је желео да Русија постане моћна, просперитетна и срећна земља“, навео је Путин и додао да је било потребно да се превазиђе много проблема да би се тај циљ остварио.
Јељцин ће остати упамћен као човек који је сменио комунисте с власти 1991. године и поставио Русију на пут реформи. С друге стране, остаће упамћен и као државник који је покренуо рат у Чеченији и слао тенкове на своје политичке неистомишљенике.
Јељцин је ушао у политику почетком осамдесетих година.
За председника Русије изабран је 1993. године, након распада Совјетског Савеза. Ту дужност је обављао до 31. децембра 1999. године, када је поднео оставку, а на место вршиоца председника именовао Владимира Путина. Током два мандата, покушавајући да створи слободну тржишну економију, спровео је економске реформе које су створиле огромне класне разлике, које су милионе Руса учиниле сиромашним.
Умро је 23. априла 2007. године од, како су лекари навели, „прогресивне срчане инсуфицијенције“.
