Психолози и специјалисти који се баве јавном речју, реториком и тренинзима у тој области, кажу да руски лидер смело улази у тројку најбољих оратора међу политичарима на свету.
Тајна Владимира Путина као говорника заснива се на томе што је његов наступ осмишљен до највећих ситница. Његов говор и глас у потпуности остављају утисак самоувереног и интелигентног човека. Гестикулација, интонација и паузе употпуњују ту слику. Држање у јавности, како се креће, како реагује на непредвидљиве ситуације — нису само резултат карактера, већ су и резултат рада на себи.
Уз све то, он поседује шарм, харизму, оштроумност и смисао за хумор, што га чини још интересантнијим у јавности. Он говори логично, има добро изграђен и украшен речник, који је прихватљив већини људи. Делује врло искрено, симпатичан је, али истовремено оставља утисак „несаломљивог“.
Психолози кажу да Путин ради на себи уз помоћ добрих стручњака за реч и утицај. То потврђује чињеница да се његов говор временом драстично променио. Приметан је раст његове личности и ораторске вештине од момента појављивања у политичкој арени 2000. године. У почетку је била приметна стидљивост, нарочито у интонацији гласа, говорио је сниженим тоном, без пуно енергије, и није баш успешно прикривао узбуђење. „Шетао“ је очима, није се одвајао од папира… Међутим, сада се, узимајући у обзир све компоненте и параметре, са сигурношћу може рећи да су његови говори убедљиви, моћни и утицајни.
Његови наступи носе одређену енергију која је веома важна, нарочито за политичаре и лидере. У основи, његов говор је средњег тоналитета и стил му је прилично уздржан, а у посебним случајевима он себи дозвољава и другачији начин комуникације — активнији темпо говора, а такође и агресивнији тон. То користи онда када су проблем и тема изузетно тешки. У већини случајева, његови говори су базирани на хармонији, и без сваке сумње, изазивају поверење код слушалаца.
У говору, кажу психолози, увек постоје два стуба, две главне компоненте — форма и садржај. Садржај је оно што се говори, а форма је оно како се говори. Путинова „тајна“ се крије управо у вештој комбинацији и добром балансу, односно, уравнотежености те две компоненте.
Путинови говори су са једне стране уздржани, а са друге снажни и жустри. Та комбинација снаге и уздржаности оставља јак, уверљив утисак на људе. Овде је присутна унутрашња снага и ауторитативност. Поређења ради, енергија десничара Владимира Жириновског, иако је јака, она је зачињена бурним емоционалним реакцијама, а многи људи то повезују са циркуским наступом, који производи шокантну или протестну реакцију.
Путин је веома добро савладао и тоналитет гласа. Он је раван, тврд, а у исто време и пријатан (барем за политичара). Његовој техници говора је, кажу стручњаци, такође тешко наћи ману. Има јасну структуру реченице. Прецизно и јасно изговара фразе и убедљиво ставља акценат на кључне речи и реченице. Вешто тактизира и прави паузе баш тамо где и кад треба. Практично, његов говор је чист, са минимумом сувишних речи.
Има добар контакт очима са публиком, саговорницима или камером. Од несумњиве предности је то што је самоуверен и брзо мисли у ситуацијама повећане пажње и стреса, чиме не располажу баш сви оратори. Има невероватну концентрацију, чак и онда када сатима одговора на питања гледалаца емисије или новинара. Вешто се са руског „пребацује“ на стране језике, немачки и енглески.
Он такође има способност да док говори мисли на публику, импровизује речи, говори без папира, одговара на сва, чак и тешка и неочекивана питања, без претходно икакве припреме. Путин демонстрира такође такве ораторске способности као што су креативност, брзина реакције, чак и духовитост — његови „бисери“ су већ су ушли у историју.
Опуштен је, често користи народни језик, па је сакупљен читав низ израза које медији називају „путинизмима“, као што је:
„Некоме треба мозак променити, а не Устав.“
Стручњаци кажу да ауторитативне особе, какав је Владимир Владимирович, увек утичу и на друге, вољно или невољно.
Психолози истичу да, ипак, не би требало покушавати, нити копирати Путинову реторику. То је његов лични стил, и свако „клонирање“ би било неуспешно. Међутим, стручњаци саветују да би његов говор свакако требало анализирати и на њега обратити пажњу, јер из тога може много да се научи.
