Комитет за хитна питања Светске здравствене организације састаје се данас како би размотрили могућност проглашавања опште опасности од зика вируса, који се агресивно шири Латинском Америком. Састанак се одржава неколико дана пошто је директорка СЗО Маргарет Чен изјавила да се вирус, за који се сумња да узрокује микроцефалију код новорођенчади, експлозивно шири регионом и прети да инфицира око четири милиона становника америчког континента. Бразил је епицентар епидемије са 500.000 — милион и по заражених, док је у Колумбији регистровано 20.000 случајева инфекције.
До скоро зика није сматран опасним вирусом. Симптоми су били блага грозница, болови у зглобовима, осип и конјунктивитис, о смрти није било ни говора. Међутим, изгледа да је вирус постао опасан за труднице. Иако још нема чврстих доказа, све већи број случајева указује да зараза зиком у трудноћи може да резултира рађањем деце са микроцефалијом, ретком урођеном деформацијом код које се, због ненормалног развоја плода у материци, дете рађа са мањом главом и оштећењима мозга.
„Узрочна повезаност те појаве још увек се испитује. Потребно је спровести даља истраживања како би се потврдила повезаност микроцефалије са зика вирусном инфекцијом током трудноће“, каже Славица Марис, епидемиолог у београдском Заводу за јавно здравље..
Оно што забрињава стручњаке и јавност јесте да је у Бразилу од септембра прошле године забележено 3.893 случаја микроцефалије, 30 пута више него било које претходне године. Највише случајева забележено је у савезној држави Пернамбуко, где је последњих месеци рођено између један и два одсто деце са овом деформацијом. Такође, постоје индиције да зика може бити окидач и за Гијен-Беров синдром, аутоимуну болест периферног нервног система која као резултат има парализу и смрт.
„Вирусологе плаши то што се зика пре 2000. године није ширио у толикој мери код људи, нити је изазивао последице попут деформација мозга фетуса и смртоносног Гијен-Беровог синдрома. Вирус зика је однедавно стекао промене које му омогућавају да много лакше ’отима‘ човекове станице“, изјавио је за британски научно популарни часопис „Њу сајентист“ професор Паоло Заното са универзитета у Сао Паолу.
Шефица Катедре за инфективне болести руског Универзитета пријатељства народа Галина Кожевникова каже да зики раније није придавана велика важност, али вирус се врло брзо пренео у регионе у којима га раније није било.
„Постоји теорија да је до овога дошло због глобалног загревања. Комарци почињу да настањују нове области, јер се клима мења. Испоставило се да су током 2013. и 2014. комарци у Латинској Америци не само почели да живе на новим територијама, већ су и потиснули оне који су до тада ту ’били домаћи‘. Дакле, нису комарци мутирали, већ су се преселили, а не сме се заборавити да постоје бројне врсте и подврсте. Осим тога, комарци ’путују‘ и авионима, заједно са путницима“, тврди Кожевникова.
Веома је важно, каже она, да се установи ко болује од Зике, јер у много случајева болест пролази без симптома.
„Број оболелих који је нама познат не представља право стање ствари. Постоје два система по којима се врше испитивања: молекуларно-генетски, путем којег се одређује ДНК вируса и одређивање антитела. Ова друга метода није посебно успешна јер се изазивачи болести тешко могу изоловати од неких других, сличних вируса који владају на том подручју. Зато су тестови за брзу дијагностику веома важни“, каже Кожевникова.
Према њеним речима, за разлику од дијагностичких тестова, није тако лако направити вакцину против ове болести. У овој фази, против вируса би се требало борити већ постојећим средствима:
„То је вирус, а препарате против вируса је прилично тешко направити. За то је неопходно време. За сада је најважније да се ради на превентиви, помоћу оних препарата и применом поступака који су нам познати. А најважније је да се ради на запрашивању комараца. Ове методе се одавно примењују и стога нема потребе очекивати некакве принципијелне новине. Сетимо се успешних метода, захваљујући којима је током педесетих година прошлог века у СССР-у маларија у потпуности нестала“, закључује Кожевникова.
У рат против комараца први креће Бразил, који не само да је највише погођен епидемијом, већ постоји опасност да се она прошири због почетка сезоне карневала. Да су бразилске власти озбиљно схватиле ситуацију, говори и чињеница да је у борбу против комараца укључено 220.000 војника који ће ићи од куће до куће и делити репеленте против комараца и летке са лекарским упутствима. Исушиваће се и стајаће воде, које погодују размножавању тропских комараца, а циљ је да се вирус стави под контролу до почетка Олимпијаде у Рио де Жанеиру у августу.
Због недостатка вакцине и лекова против зика вируса, власти многих земаља саветовале су трудницама и женама које планирају трудноћу да не путују у земље Јужне Америке и Кариба, у којима влада епидемија. То се посебно односи на Бразил, Колумбију, Венецуелу, Француску Гвајану, Мартиник, Хаити, Порторико, Гватемалу, Хондурас, Мексико, Панаму, Парагвај и Суринам.
Такође, власти појединих земаља погођених епидемијом саветују женама да одложе трудноћу док не прође епидемија. Тако је влада Салвадора саветовала женама које планирају трудноћу да је одложе до 2018. године. У тој земљи забележено је 5.400 случајева заразе зика вирусом, од чега је заражено 96 трудница, али ниједна није родила дете са микроцефалијом. Бразилска влада саветовала је женама да одложе трудноћу идућих шест до осам месеци.
Део научника предлаже да се у борби са зиком користи и генетско инжењерство. Британска биотехнолошка компанија Окситех располаже технологијом која омогућава да се генетским модификацијама стерилишу мужјаци комараца. Испуштањем таквих комараца у дивљину, комарци би се парили, али не би стварали потомство. Овој методи оштро се противе заштитници животне средине јер сматрају да би се тиме нарушила осетљива биолошка равнотежа.
