У Лондону је данас одржана донаторска конференција под називом „Подршка Сирији и региону 2016“, која је окупила представнике преко 70 држава. Домаћини конференције су британски премијер Дејвид Камерон, немачка канцеларка Ангела Меркел, норвешка премијерка Ерна Сулберг, кувајтски емир шеик Сабах ел Ахмед ел Сабах и генерални секретар УН Бан Ки Мун.
Циљ донаторске конференције је прикупљање финансијских средстава за дугорочну економску помоћ онима који су расељени због сукоба у Сирији и подршка земљама које су примиле мигранте. Прикупљено је око 11 милијарди долара.
Србију је представљао премијер Александар Вучић, који је рекао да је Србија спремна да буде део европског решења за питање избеглица, било да се ради о затварању граница или систему квота, али да Европа треба да каже које је то свеобухватно, заједничко решење.
Мигранти су потребни Европи
Међутим, према речима Златка Диздаревића, бившег дипломате и стручњака за Блиски исток, донаторска конференција представља цинични одговор на све што се дешава у Сирији, те да је у питању потрага за решењем на погрешном месту.
„Био сам дипломата у Сирији пре него што је рат почео, тамо нико није ни сањао да иде у избеглиштво. Та земља је задовољавала све жеље. Док год се не заустави рат, свака донаторска конференција је тражење решења на погрешном месту јер се све те паре, ма колико их било, брзо потроше“, каже он за Спутњик.
Диздаревић такође сматра да идеја о депопулизацији Сирије, која је пре свега неколико година звучала као теорија завере, постаје актуелнија, с обзиром да је све изгледније да се ради на пресељењу средње класе како би се онемогућио напредак земаља Блиског истока, што је неопходан услов за нормалан живот.
Такође, поставља се питање и колико су мигранти заправо „не-добродошли“ у Европу, будући да су они потребни Немачкој, али и другим европским земљама за њихов привредни развој.
„Не мислим да Европа тражи решење за мигранте, већ да тражи решење за себе у односу на проблем који се десио са мигрантима. Европа последњих неколико месеци на првом месту гледа како да заштити себе и сопствене интересе“, истакао је он.
Главно питање је како решити разлог због којег се људи одлучују на избеглиштво, будући да они нису искључиво из Сирије, већ да долазе и са севера Африке, Авганистана, Пакистана и многих других земаља.
Преговоре коче Турска, Катар и Саудијска Арабија
Преговоре о Сирији у највећој мери спречавају спољне снаге којима није у интересу да се рат заврши, а то су на првом месту Турска, Саудијска Арабија и Катар, као и Француска и Велика Британија на другом, односно земље које и даље имају нереализоване сопствене амбиције на терену, рекао је Диздаревић.
Тражити разлог за прекид преговора међу самим преговарачима је неозбиљно, јер су сви они који нису на страни сиријског председника Башара ел Асада под великим притиском играча који су их и финансирали.
Главну панику на преговорима је, казао је он, свакако изазвао успех сиријске војске код Алепа, будући да су владине снаге успеле да опколе тај град, чиме су се стекли услови за почетак чишћење и деблокаду једног од највећих градова у Сирији.
„Међутим, нереална је амбиција опозиције да се за преговарачким столом појаве организације које су терористичке и исламистичке — Дејш ел ислам, Нусра фронт и Ахрар ел Шам, а истовремено онемогући учешће Курда који су апсолутно легитиман играч у овој причи“, закључио је Диздаревић.
