„Са једне стране, војници заиста морају да науче како да преживе на Арктику у свим могућим условима, без обзира да ли њихова војна техника ради или је отказала услед екстремних временских услова. Зато је важно умети реаговати у непредвиђеним ситуацијама, односно у свим могућим условима, и уз различиту опрему. Важно је и умети користити сва могућа превозна средства која вам стоје на располагању — и псе и јелене. А такође битно је умети обезбедити, односно уловити себи храну — без обзира да ли је то морж, кит или фока“, објашњава он.
Једном речју, каже Солоников, човек мора да зна како да преживи у условима поларне зиме.
„Без било какве сумње све ово је важно, јер ако војска остане у овим пределима дуго, мора знати како да преживи у овим готово невероватним условима, које обичан човек тешко да може и да замисли“, додаје он.
Са друге стране, сматра Солоников, реч је и о својеврсном маркетингу, односно стварању специфичног имиџа Русије на самом северу.
„Не само да Русија тамо има своје оружје и технику, већ показује и да се може живети у таквим условима. Овакве вежбе показују да Руси могу и умеју користити псе или јелене као превозно средство — и то не лошије од локалног становништва. Све то је велики плус за слику коју Русија гради о себи“, сматра он.
Солоников сматра да се води тихи рат за Арктик.
„Наравно, нема директног сукоба, али се води борба ’на мишиће‘. Питање је ко ће и у ком виду ојачати своје позиције у овим поларним пределима. Мора се знати да има много заинтересованих: то су и САД и Канада и Шведска и Данска. Ниједна од наведених држава не жели да одступи од својих интереса и доминације у арктичком региону. А овде не мислим само на економску доминацију, већ најпре на војну. Зато Русија не сме да посустаје у односу на друге државе које су већ присутне на Арктику. Осим тога, с обзиром да је наша територија тамо и највећа, онда би вероватно и наше присуство требало да буде максимално“, закључио је он.
