Коментаришући наводе Министарства одбране Русије да је у току интензивна припрема за инвазију турске војске на Сирију, Јанковић каже да од почетка Арапског пролећа Турска покушава да на економском и културном, а сада и војном плану прошири свој утицај у Сирији.
„Само годину дана после избијања рата у тој земљи, Турска је најављивала отварање хуманитарног коридора. Тада је дошло до првих инцидената између сиријске и турске војске, сиријска војска је на граници оборила један турски авион“, подсећа стручњак.
„Јасно је да у овом рату јача курдска организација на северу Сирије, која је фактички сестринска организација ПКК у Турској, којој не одговара да Курди добију своју аутономну територију, територију коју контролишу у самој Сирији. Поред тога, Курди већ имају територију коју контролишу у Ираку. Иако Турска има одличне односе са аутономном регионалном владом ирачког Курдистана, дугорочно, то би дестабилизовало Турску“, објашњава Слободан Јанковић.
Он додаје да, ако би дошло до интервенције, очигледно то не би била само жеља Турске, као што је невероватно да је обарање руског авиона изнад Сирије била воља само Анкаре.
Он подсећа да је руска војна интервенција у Сирији почела управо да би се предупредио улазак турских војних снага у Сирију.
„У јулу прошле године Вашингтон и Анкара договарали су се управо око копнене интервенције турских снага. Део тог уговора било је уступање аеродрома Инџирлик америчким снагама, за њихову наводну мисију против ДАЕШ-а у Сирији и Ираку. И тада је Турска најављивала да ће ући у Сирију и отворити тзв. хуманитарни коридор, како би допремала храну, лекове, како би људи могли да се склоне на безбедно. Руска интервенција заправо је била одговор на то“, каже Јанковић.
Велико је питање како би НАТО реаговао када би Турска војска кренула на Сирију. Јанковић подсећа да само ако је нека чланица нападнута, она може да се позове на Члан 5 НАТО споразума и добије помоћ Алијансе.
Када је Француска наговестила да ће на тај начин затражити помоћ после терористичког напада у новембру, јер су се на Члан 5 позвале Сједињене Америчке Државе после 11. септембра, из Вашингтона јој је поручено да нема право на тај третман, подсећа стручни сарадник Института за међународну политику и привреду.
„С друге стане, НАТО све време подржава Турску у сукобљавању са Русијом. Европска унија, у којој је већина чланица НАТО-а, на неки начин је уцењена од Турске, због прилива избеглица. Деведесет одсто њих у Европу улази управо преко Турске, која то дозвољава. Зато су све опције у игри“, каже Јанковић.
Он подсећа да у Турској данас има око два и по милиона само сиријских избеглица, а ту су још људи из Авганистана, Ирака и других земаља.
Говорећи о Донаторској конференцији у Лондону, Јанковић је приметио да је готово истог дана дошло до прекида мировних преговора у Женеви.
„Не бих рекао да је то случајност“, рекао је Јанковић за Спутњик, коментаришући чињеницу да ниједан од учесника јучерашње конференције у Лондону није коментарисао наводе руског Министарства одбране.
