На неформалном састанку министара спољних послова ЕУ и земаља–кандидата у Амстердаму Дачић је упозорио да би за Србију и за читав регион било посебно опасно уколико би дошло до ланчане реакције драстичног смањења пропусне моћи или затварања граница, саопштило је Министарство спољних послова Србије.
Тиме би се, како је упозорио Дачић, зауставио проток миграната и узроковало њихово масовније и дуже задржавање на територији Србије, што би за Србију представљало изузетно оптерећење. Србија такође, како је рекао, није у могућности да прими назад мигранте који су прошли преко њене територије, а нису добили азил у ЕУ, јер за то Србија нема нити капацитета нити средстава нити је прва земља уласка.
Дачић је подсетио да је Србија спремна да пружи привремени смештај за неколико хиљада миграната и да је сопственим средствима опремила додатне смештајне капацитете за 3.000 људи, те да настоји да то учини за још 3.000, уколико Србији буде пружена конкретна финансијска подршка ЕУ.
То је више него што су понудиле неке земље ЕУ, рекао је Дачић и додао да је Србија једина земља која није чланица ЕУ која је на македонско–грчку границу упутила 20 припадника Министарства унутрашњих послова и изразила намеру да повећа тај број.
Осим тога, на донаторској конференцији за Сирију, одржаној у Лондону пре два дана, Србија је издвојила 500.000 евра за помоћ сиријској деци путем Уницефа.
„Све време кризе били смо и остаћемо предвидљив и кредибилан партнер Европске уније“, истакао је Дачић.
„Међутим, без обзира на потребу да будемо солидарни и на све разумевање и емпатију које имамо према онима који су се упутили на пут наде ка бољем животу, ми не можемо дозволити да се терет пребаци на нас, односно да се Србија претвори у својеврсни сабирни центар, паркинг за мигранте“, нагласио је он.
Дачић је нагласио да је за Србију као кандидата за чланство у ЕУ и веома оптерећену транзитну земљу на балканској рути, од кључне важности да ЕУ постигне јединствен став и усагласи свеобухватно решење.
Он је оценио да је најбитније да се са имплементацијом онога што се договори почне одмах, јер се већ на пролеће може очекивати још већи прилив миграната, а Србија је спремна да узме учешћа и прихвати свако одрживо решење које би било заједнички договорено и у интересу свих, укључујући и државе на Балкану.
„Иако нисмо држава–чланица ЕУ, спремни смо да учествујемо чак и у систему квота и да прихватимо један број миграната, у мери и на начин који буде договорен са ЕУ, под условом да су се определили да остану трајно у Србији“, додао је он.
Према његовим речима, у 2015. години Србија је регистровала, примила и збринула око 600.000 миграната, што је скоро 26 пута више него у целој 2014. години, а њихов број ће у овој години, по свему судећи, бити и већи.
„Поређења ради, ове године на територију Србије ушло је око 63.000 ирегуларних миграната, а од свих тих људи, тек њих 600 поднело је захтев за азил у Србији“, навео је он.
Дачић сматра и да се у овом моменту не може предвидети колико ће тај тренд трајати, али да није у питању тренутна криза.
Он је нагласио значај успостављања система раног обавештавања о свакој новој мери која се спроводи у земљама крајње дестинације, како би све земље на рути биле унапред информисане о променама режима на границама и биле у могућности да им се прилагоде.
