За доктора социолошких наука са Института за политичке студије Зорана Милошевића дилеме нема. На стварању услова да до тог састанка дође радио је лично председник Руске Федерације Владимир Путин.
Како каже Милошевић „метафорички, Путин је био главни кувар тог састанка“.
У нашим медијима прошло је незапажено да је Ватикан именовао први пут, уз сагласност Пекинга, три бискупа Кинеза што је увод у успостављање дипломатских односа које се управо очекују ове године, док се посета папе Кини очекује крајем ове или почетком следеће године.
Милошевић сматра да ће се исти образац применити и у овом случају — папа Фрања ће на Куби највероватније прецизирати датум посете Москви која би требало да буде организована 2017. године.
Зашто је историјски састанак баш на Куби?
Неке од земаља које су основале БРИКС, боре се против глобализације и за вишеполарни свет, имају већинско католичко становништво, а имају изузетне дипломатске, политичке и економске међусобне односе. Та сарадња је дала значајне резултате пре свега у отпору западној глобализацији или у борби за традиционалне хришћанске вредности. Дакле, сусрет на Куби је управо указивање на део света који је све време у политици Владимира Путина играо важну улогу.
„Тако му се руски председник одужује, за оно што је тај свет помагао Русију и правду на глобалном нивоу, да буде место историјског састанка патријарха и папе“, каже Милошевић.
И питање унијата тема разговора…
Иако је најављено да ће питање прогона хришћана бити централна тачка састанка на Куби, Милошевић за Спутњик открива још неколико ствари о којима ће разговарати патријарх московски и целе Русије Кирил и папа Фрања. Он објашњава да се два поглавара до сада нису сусретала, између осталог и због једног веома болног питања за хришћанство — појаве унијата. То су православни верници који су признали примат папе.
Најбројнији су и најјачи у Украјини, има их око 4,5 милиона. Присутни су у политици и јавном мњењу, а били су ударна песница револуције на Мајдану 2014. У Другом светском рату борили су се на страни нацистичких одреда. Данашњи украјински „Десни сектор“ управо је потекао из подручја Галиције где су унијати најбројнији.
Милошевић каже да је решавање унијатског питања услов Руске православне цркве да папа посети Москву.
„Ако се то питање реши то ће бити невероватан успех патријарха Кирила који може да се окарактерише као историјски“, наводи Милошевић.
Унијаћење православног живља је као метод постојало и на Балкану. И дан данас у Руском Крстуру постоји Унијатска католичка црква, а у деловима Хрватске око Подравине живе Срби који су поунијаћени.
…као и враћање отетих цркава
Ништа мање битна тема састанка патријарха московског и целе Русије Кирила и папе Фрање биће и враћање најмање 30 православних цркава у Украјини које су преузели расколници и унијати. Двојица поглавара неизоставно ће разговарати и о економском питању јединства хришћана, као и о положају хришћана на Блиском Истоку.
Милошевић каже да је сада тешко говорити о резултатима, као и да ћемо свакако више знати после 12. фебруара.
„У сваком случају, ако се појави вест да ће папа Фрања посетити Москву 2017. године како је најављено у неким римокатоличким медијима то ће бити сигуран знак да су нека питања посебно важна за православну цивилизацију решена“, закључује доктор социолошких наука за Спутњик.
У међувремену, Руска православна црква и Ватикан позвале су све хришћане да се „моле Богу да благослови тај сусрет који би могао да има добре резултате“.
