Босна и Херцеговина ће 15. фебруара предати апликацију за чланство у ЕУ. Међутим, неизвесно је да ли ће Европска комисија благонаклоно гледати на тај потез босанско–херцеговачких власти, с обзиром на то да на путу позитивном одговору из Брисела стоји успостављање ефикасног механизма координације и адаптација Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, након уласка Хрватске у ту организацију, на шта је недавно указао европски комесар за суседску политику и проширење Јоханес Хан.
Такође, ни све чланице ЕУ немају јединствен став када реч о апликацији БиХ, а највећа препрека може бити Немачка, која инсистира да апликација БиХ буде боље припремљена пре предаје. Спекулише се и да ЕУ неће прихватити апликацију због јачања исламског екстремизма у БиХ и терористичких напада којима је та држава била изложена.
Члан председништва БиХ Младен Иванић недавно је изјавио да Босна и Херцеговина мора предати апликацију за чланство у ЕУ, првенствено због веома комплексне геополитичке ситуације.
„Ако БиХ остане изолована на Западном Балкану, мислим да би она била наредни потенцијални простор за кризу и да би ЕУ на крају могла сносити последице за то“, упозорио је Иванић у интервјуу за агенције „Фена“ и „Xинхуа“.
Да ли је БиХ спремна да аплицира за чланство у ЕУ? Саговорници Спутњика немају јединствен став по том питању.
Професор Милош Шолаја са Факултета политичких наука Универзитета у Бања Луци сматра да ЕК неће одбити апликацију, али и да је неће разматрати.
„То је формални чин који не обавезује ЕУ и не верујем да ће та апликација ући у процес посебног разматрања. Чињеница је да БиХ нема испуњене услове које захтева ЕУ, као што је чињеница и да је подношење апликације резултат неких неформалних разговара на маргинама неких самита, као на пример у УН у септембру, и да су политичари у БиХ олако прихватили то да могу поднети апликацију“, каже Шолаја.
Према његовим речима, предаја апликације служи странкама које су на власти, пре свега Савету министара, да на унутрашњем плану забележе неки поен који, како каже, у суштини неће пуно значити, а могао би чак бити и бумеранг у политичком смислу.
„Мислим да БиХ у овом тренутку није спремна на тако нешто, и апликација ће вероватно завршити на некој полици у ЕУ, док се не створе услови који су недавно дефинисани Економском агендом за процес придруживања. Међутим, ни тај део који је недавно усаглашен се не успоставља, а да не говоримо о неком ширем оквиру који подразумева да се може ићи у ЕУ“, објашњава Шолаја.
Професор верује да ће ЕУ од свих земаља Западног Балкана тражити да ураде пуно тога на пољу унутрашњих реформи.
„Мислим да је јако добро да се свака држава преиспита на унутрашњем плану жели ли или не жели у ЕУ, и ако се одлучи за то да види шта је то што треба да уради. Не мора се бити у чланству, али се мора достићи неки ниво односа у економији, политици, јер ако се земља промени, онда чак и питање самог чланства постаје много мање битно. Мислим да је већи проблем у Федерацији БиХ, састављеној од десет кантона, прилична нехармонизованост у многим политичким процесима“, каже Шолаја.
За разлику од професора Шолаје, Драган Бурсаћ, колумниста „Бука“ портала, сматра да је прави тренутак за подношење апликације БиХ за чланство у ЕУ био још пре десет година.
„Што више времена пролази, ми све више времена губимо да се укључимо на прави пут, пут евроатлантских интеграција. Чињеница је да БиХ оваква каква јесте, функционално, структурално, оперативно и економски, не може да испуни неке од основних услова да би била кандидат за ЕУ. Међутим, мислим да би ЕУ требало да преломи и да што пре да кандидатуру БиХ и простор за улазак у евроатлантске интеграције“, каже Бурсаћ.
Иако не жели да спекулише да ли ће ЕК да прихвати апликацију БиХ, Бурсаћ сматра да одбијање не би било добро.
„То би сигурно значило корак уназад за обично становништво. То би погодило грађане БиХ, иако сасвим сигурно не и политичке елите, које заиста не би имале никакав проблем с тим што БиХ није у ЕУ. Био би погођен народ, пре свега економски“, упозорава Бурсаћ.
Од свих земаља Западног Балкана, БиХ је једина која нема статус кандидата за чланство у највећој европској организацији. До сада, ЕУ је апликацију за чланство одбила Албанији, због неиспуњења постављених захтева, и 1988. године Мароку, који не сматра европском земљом.
