Шта више, Русија одавно важи за земљу у којој није једноставно пословати, констатују на сајту „Шта се прича о Америци“.
Како би се одговорило на то питање, требало би се подсетити зашто су уопште међународне фирме решиле да инвестирају свој капитал у Русију. Многи би помислили да је то најпре због тога што је Русија богата природним ресурсима — нафтом и гасом, али то није све. У Русији има много талентованих инжењера, математичара и научника. Осим тога, овде говоримо о тржишту са својих 140 милиона потрошача које је било недовољно развијено, али још увек има места за развој многих бранши као што су на пример мобилна телефонија и аутомобилска индустрија.
Према рејтинг листи најиновативнијих економија коју је саставио пословни портал Блумберг, Русија заузима високо 12. место. Осим тога, Русија се налази међу првих десет држава на листи које имају домаће високотехнолошке компаније, као и у првих пет држава света чије становништво има високо, а уз то и квалитетно образовање.
Руски БДП је готово удвостручен од 1998. године до 2008. године. Већина међународних компанија појавиле су се на руском тржишту до 1998. године и њихове инвестиције су имале стратешки и дугорочни карактер. Током деведесетих година 20. века, инвеститори су видели и велике могућности, али и бројне потешкоће, па ипак били су убеђени да постоји велики потенцијал државе. На пример, на Русију су многи гледали као на карику између Европе и Азије. Многе од тих међународних компанија истовремено су ушле и на украјинско тржиште, с обзиром да су многи и тамо видели могућности за експанзију.
Пословање на руском тржишту током последњих 18 месеци заиста је изазов. Статистика говори за себе: пад БДП је 2015. године износио готово 4 одсто, вредност рубље је опала за 40 одсто, а годишња инфлација је готово 13 одсто. Директне иностране инвестиције су опале за 75 одсто, а тренд бекства капитала из земље је током 2015. године је поново актуелизован. Међународне компаније су на својој кожи осетиле ову негативну динамику.
Ипак, током овог тешког периода видели смо и неке позитивне измене у руској економској политици. Централна банка је одлучила да пређе на флуктуирајући курс и одустане од контроле над током капитала. Влада Русије је наставила дугогодишње напоре да ојача позиције своје земље у рејтинзима који оцењују пословну климу. Резултат тих напора је то да је Русија добила најбоље оцене међу државама–чланицама БРИКС–а у рејтингу Светске банке.
Међутим, највећи изазови који стоје пред руском економијом и даље остају без одговора: шта је неопходно учинити како би био обезбеђен одрживи економски раст од око 4 до 5 одсто годишње и како би држава свеукупно прешла на нови квалитетнији ниво? Другим речима, шта би требало урадити како би се привукле нове инвестиције, задржали таленти и ојачала руска средња класа? Да ли ће ослабити улога државе у економији? Да ли ће ојачати владавина закона и да ли ће бити побољшана заштита имовинских права?
Та питања изазивају озбиљне бриге, а одговор би требало да дају сами Руси. У том смислу је важно да се у перспективи размотре неке садашње тешкоће. Санкције су озбиљно утицале на руску економију, посебно што се тиче приступа светским тржиштима капитала, а пад цена нафте је оставио још значајни траг. Прелаз на флуктуирајући курс националне валуте је допринео да удар буде мање болан.
Шта више, успоравање раста руске економије почело је још 2014. године. Раст БДП–а се са 4,5 одсто снизио на 1,3 одсто 2013. године, иако је цена нафте тада била више од 100 долара за барел. Узрок лежи у недовољно балансираној економији и структурној неравнотежи. Период глобалног раста цена сировина који је почео пре 15 година, сада се завршава и мало је вероватно да ће нафта поново коштати преко 100 долара за барел. Зато су структурне реформе кључ ка новом економском расту. У Русији се данас воде расправе о даљем развоју економије.
Премијер Медведев је у извештају који је објављен крајем 2015. године подвукао важност јачања конкуренције, развоја људског капитала, као и подршке малом бизнису и технологијама. Међународна пословна заједница би поздравила те кораке и подржала унутрашње иницијативе да се спроведу структурне реформе укључујући и наставак планске приватизације, побољшање услова за остваривање имовинских права и остваривање пензионе реформе.
Наду улива и то што је Влада Русије отворена за разматрање могућности за смањење бирократских и разних других регулативних процедура путем рада Консултативног савета за иностране инвестиције, али и путем других форума. На решавању тог, али и на много других питања, попут решавања заједничких задатака у сфери бизниса, америчко–руски пословни савез ради заједно са руским бизнис–асоцијацијама као што су на пример „Пословна Русија“ и „Руски савез индустријалаца и предузетника“, али и представништво Америчке привредне коморе у Русији. Током постојеће политичке напетости, дијалог између пословних кругова две земље остао је отворен.
Истовремено, међународни бизнис у потпуности поштује режим санкција у односу на Русију (које су уведене због руског става према Украјини), али поштује и све руске законе и правила. Пословна заједница високо оцењује спремност власти САД да евентуално размотри бригу и проблеме оних предузећа која су погођена санкцијама, као и синхронизацију тог режима са ЕУ. Очување једнаких правила игре и омогућавање подједнаког приступа америчким фирмама руском тржишту, као што то имају азијске и европске фирме, остаје главни задатак.
Закључак је да руска економија високих ризика, али и високих дивиденди са почетка двехиљадитих, пролази кроз фазу структурног пада. Тај пад сад поприма одлике дугорочног карактера, а повратак на реални раст зависи делимично од тога да ли ће Влада Русије изабрати правилан курс.
Сви досадашњи пословни партнери остају привржени руским клијентима и радницима фирми подружница у ово тешко време. Разлог је једноставан: фундаментални фактори који су те компаније довели на руско тржиште остали су исти. Русија има природне и људске ресурсе како би била и остала конкурентна на светским тржиштима, а међународни бизнис може да понуди капитал, технологије и знање управљања пројектима и тиме помогне Русији да у пуној мери искористи свој потенцијал. Шта више, присуство компанија светског гласа доводи до тога да само тржиште послује поштујући правну регулативу, светске стандарде, поштујући принцип праведности при запошљавању, принцип очувања животне средине, као и најпрогресивнији приступ бизнису. Рушење пословних веза не би било у интересу Русије, али ни САД.
Не умањујући потпуно реалне и озбиљне изазове са којима се данас сусреће Русија, савремена и конкурентно способна тржишна економија је у интересу читавог руског друштва, али и у интересу Американаца.
Такође, стварање повољне пословне кризе омогућило би јачање међународних веза у целини, што би допринело и да се лакше управља политичким и економским турбулентним светом у којем сада живимо.
