Свима је јасно да ће ванредни избори донети делимичну промену у Скупштини Србије. Свакако ће — тако бар очекују истраживачи јавног мњења — у новом сазиву бити више десно оријентисаних странка попут ДСС–а, Двери, СРС–а… Све су то уједно и странке које се отворено залажу за сарадњу са Русијом, али по свему судећи то некоме боде очи. Зашто?
Званична српска политика је јасна — пут којим идемо води ка Европској унији, али чврсто стоји и на линији да су добри односи — између осталог, и са Руском Федерацијом — нешто чега се не одричемо. Ако је то званични став Србије, чему калкулације око тога да ли би, или не би, горепоменуте странке створиле „моћну руску струју у српском парламенту“?
Стиче се утисак да се иза свега крије „плашење“ руским утицајем. Ако је тако, кога то треба да уплаше Русија и русофили у Србији?
Ствари нису праволинијске
Срби су, барем већина њих, традиционално окренути Русији, и то није нека мистерија. У исто време, нема ничег новог и у томе да су ДСС, СРС и Двери — странке које би, према анкетама, требало да пређу цензус и нађу се у новом сазиву парламента — русофилске. Ако се све то већ зна, у чему је онда проблем?
Др Невен Цветићанин, социолог са Института за друштвена истраживања, каже да није посреди никакав „политички феномен“, већ све приписује новинарским причама којима, како каже, медији покушавају да се истакну у односу на конкуренцију.
„У Скупштини Србије већ имамо различите људе и различите опције. Чак и унутар једне опције имамо оне који имају различите политичке склоности — једни имају благонаклон став према Истоку, други према Западу. То за државу која води једну озбиљну политику не би требало да представља проблем. Она свакако треба да има озбиљне људе за контакт и са Истоком и са Западом, и то на исти начин као у време велике Југославије“, сматра саговорник Спутњика.
И политички аналитичар Драгомир Анђелковић објашњава да, какви год да буду односи између странака у парламенту, међу посланицима ће бити бар десет одсто оних који су проруски настројени.
Срби су, каже он, наклоњени Русији, и зато верује да, осим можда у ЛДП–у, и у свим осталим странкама има русофила.
„У партијама које су пронационалне и уједно ’русофилске‘, такође има људи које су окренути Западу“, каже Анђелковић и закључује да се ствари не могу сагледавати праволинијски.
„Верујем да се иза тог ’плашења Русијом‘ крије мањак пара, односно жеља за новцем који западни ментори улажу у разне, овде већ постојеће, пројекте. Пласирањем идеје растућег ’руског утицаја‘ на Балкану, покушавају да заплаше западне менторе и да тако од њих извуку веће фондове“, објашњава Анђелковић.
Без драстичних промена
Саговорник Спутњика подсећа да Русија има принцип суверене демократије — ни на који начин се не меша у унутрашња питања једне државе, а однос Србије и Русије почива на искрености и јаким историјским везама.
„Каква год био исход парламентарних избора у Србији, никаквих драстичних промена што се тиче државне политике не може бити. Нити ће Србија да окрене леђа Европској унији, нити ће да се дистанцира од Русије. Наставиће се игра која се зове избалансирана политика“, уверен је Анђелковић.
У предизборном периоду сви актери на политичкој сцени, хтели или не хтели, крећу да „вежбају математику“ — тренутно рачуница оних који су пребројавали потенцијалне „русофиле“ по Србији каже да би у могућем новом сазиву парламента могао да се „догоди“ следећи збир: ДСС и Двери 17 + СПС 32 + СРС 18 = 67, на шта се додаје и 49 „русољубивих“ СНС–оваца. То је у збиру 116 народних посланика, од укупно 250, колико улази у састав Парламента Србије.
Дакле, „русофили“, тако сабрани, и не представљају неки нарочит проблем, јер је практично немогуће да се сви нађу у истој коалицији.
Са друге стране, ако се мало осврнемо уназад, видећемо да је Русија та која је политички подржала — и још подржава — Србију у спору са Западом око Косова; Русија се не противи уласку Србије у ЕУ; Русија је ставила вето на Резолуцију о Сребреници у СБ УН, а Запад је тај који критикује Србију због њене блискости и партнерства са Русијом. Дакле?
