Приштински медији наклоњени Хашиму Тачију пренели су вест из, како наводе, „добро обавештених извора“ блиских круговима бившег команданта ОВК, да уколико Тачи не буде избран за председника Косова 17. фебруара „нико у региону неће мирно спавати“.
Да ли су ове претње само део медијског спина, или у њима има реалности тешко је проценити, али свакако их не треба узимати олако. Они који добро познају прилике на Косову тврде без икакве дилеме — Тачи иза себе има следбенике који јесу у могућности да реализују ове претње.
Са благословом Америке или без њега
Питање на које, међутим, немају одговор јесте да ли Тачи за тако нешто има подршку својих ментора са Запада, то јест Америке. Са благословом Америке или без њега, тек чињеница је да је овог 17. фебруара, за разлику од оног од пре девет година када је Косово једнострано прогласило независност, политичко тело Косова разједињено.
Тачније, на Косову је у току борба два клана — Тачијевог и Харадинајевог. Рамуш Харадинај, лидер опозиционе Алијансе за будућност Косова, већ је најавио да неће подржати Тачија за председничког кандидата, као и велике опозиционе протесте за дан кад је заказана седница скупштинског парламента за избор председника Косова — 17. фебруара.
Прича се да Харадинај на овај начин враћа Тачију „мило за драго“, јер га је овај преварио пре две године и прекршио обећање да ће бити партнери у Влади Косова. Уместо Харадинаја, Тачи је коалицију направио са Исом Мустафом, додуше, под притиском Запада.
Дакле, нетрпељивост два бивша команданта ОВК, који „под собом“ имају, свако за себе, хиљаде следбеника из редова својих бивших сабораца, могла би лако да протесте претвори у сукоб. У том случају, без много труда, насиље би могло да се прелије и ван граница Косова, чиме би се најава с почетка текста показала као тачна.
Потврда да се „иза брда нешто ваља“, може се наслутити и по активностима које су запажене у косовском окружењу. Наиме, полиција у Македонији недавно је имала велику акцију хапшења џихадиста, фришко пристиглих са сиријског ратишта.
Тврди се да су они послати преко Косова како би извели сличне нападе као својевремено у Куманову, с обзиром на то да се политичка криза у Македонији уочи ванредних парламентарних избора ужарила, пре свега због „борбе“ лидера македонских партија, али много више због сукоба међу албанским странкама у Македонији.
Тачијеви људи у ДАЕШ-у
Веза која спаја Тачија са македонском кризом су имена двојице људи који су својевремено били лева и десна Тачијева рука у време борбених дејстава на Космету. Они се не налазе на списку ухапшених, али јесу на списку тражених од стране македонске полиције. У питању су чланови Дреничке групе познати под надимцима Суља и Халит.
Иначе, они су задужени и за логистичку организацију на граници Македоније и Косова која помаже бившим члановима ОВК, сада терористима ДАЕШ-а, да се лакше крећу између Косова и Македоније.
Представници опозиције на Косову уверени су да ће протести 17. фебруара против Владе и споразума о ЗСО и демаркацији границе са Црном Гором, бити масовнији него протест од 9. јануара, који се сматра најмасовнијим од рата на Косову.
Покрет „Самоопредељење“, који незванично сарађује са Харадинајем, спреман је да сруши владу у Приштини „која подрива суверенитет и територијални интегритет земље“. Уколико се деси да опозиција на Косову 17. фебруара успе да изазове масовне протесте, Тачи је спреман да узврати, дестабилизацијом не само Македоније него и Црне Горе, али и југа Србије, како би пажњу светске јавности усмерио ка тим проблемима, а удаљио је од приштинских протеста, које доживљава као уперене против њега. У сваком случају, ситуација нимало није за потцењивање.
