Том приликом, председник Србије Томислав Николић је положио венац на Споменик незнаном јунаку на Авали.
„На Сретење 1804. године Србија је отворила врата слободе, на Сретење 1835. године врата демократије. На част, славу и хвалу нашим прецима, за наук нама и нашим потомцима. Вечита је Србија“, написао је Николић у спомен књизи.
Српска револуција, како ју је назвао немачки историчар Леополд Ранке, почела је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића.
На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић — Карађорђе.
Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.
Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.
Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.
Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.
Према речима Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.
Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.
Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.
Овакво уставно решење одмах је изазвало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.
Велике силе сматрале су га превише либералним — у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.
Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.
После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.
То је први устав Србије након распада СРЈ, односно државне заједнице СЦГ.
Обележен Дан државности на Опленцу
Дан државности Србије обележен је свечаном церемонијом и полагањем венаца у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, у присуству представника Владе Србије, Републике Српске, свештенства СПЦ, Војске Србије и дипломата.
Делегацију Владе Србије предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, који је нагласио да је било и да ће бити тешких времена, али да није било и да неће бити генерација међу Србима које се неће моћи одазвати на позив за слободу и које неће успети своју слободу да одбране.
„Има планина виших него Опленац међу Србима, али нема виших места него што је гроб великог Карађорђа, оснивача Србије. Има виших планина него што је брежуљак опленачки и у њему црква, у њој гроб, у гробу прах бесмртног оца Србије“, рекао је Вулин.
Он је навео да свако ко зна Србе, зна да се ништа брже не створи од народа ратара, виноградара, сточара, малинара, него војник, коме само треба да се каже које место да брани и шта својим животом да чува.
Министар је рекао да се ништа брже не створи од српске војске и да нема ништа упорније и честитије од решености српског сељака да траје у миру заувек, да сваку њиву узоре, сваки воћњак ореже, сваку воћку убере.
Вулин је навео да су Срби древан народ, који уме да разликује лаж од истине, и да је слобода важна и да се она ни од кога не добија и никоме не даје нипошто.
„Ако би требало једном речју да опишем Србе, то је реч слобода“, рекао је Вулин, додајући да је било времена када је Србија очајна и исцрпљена допуштала да јој други говоре куда ће ићи, али да су та времена прошла заувек.
„Србија је добила своје право да одлучује ко су јој пријатељи и куда ће гледати, и своје право да буде слободна и да се развија како хоће је изборила и никада то право никоме неће предати“, поручио је Вулин.
Вулин је претходно у Цркви Светог Ђорђа положио венац на гроб Карађорђу, где је служен и помен.
