„Карађорђе је поступао херојски, Милош историјски, па је, ако се морало, радио и испод личног и народног достојанства, али народ Србије и Србија су увек у тим ситуацијама били на добитку“, приметило је Вучић у обраћању на свечаној академији поводом Сретења у Крагујевцу.
Објашњавајући како је поступао Милош Обреновић, навео је да се трудио да народ увек што дуже држи у миру, те да је лукавством добијао уступке за свој народ и државу.
„Избегавао је битку с царским војскама кад год је могао, није желео да дозволи борбе које би донеле поразе народу, имао је урођену способност оријентације, а сељачком лукавошћу, мудрошћу и бригом за Србију успевао је земљу да сачува“, поручио је премијер.
Приметивши да је непогрешиво знао кад треба попуштати, а кад затезати, окарактерисао је Милоша као рођеног вођу масе, правог народног трибуна.
„Био је аутократа, а то је нешто у чему су Срби увек додатно претеривали. Причало се о страшном Милошу, чак је и он волео да се о њему тако прича, јер је веровао да само ако се народ држи у стези, може много да се постигне“, навео је Вучић оценивши да је, кад је дошло време да се доноси устав, тадашњи владар Србије донео и једну револуционарну одлуку — бирајући између племства и раје одлучио је да спахилуци треба да припадну онима који на земљи раде.
А Сретењски устав, додао је, као модеран европски акт, делимично је ограничио књажеву власт.
