Да су амерички председнички избори највећи спој политике и спектакла на свету, познато је одавно. Да је, протоком времена, све мање политике а све више спектакла у америчким председничким изборима, и то је познато, али да ће се у овој, раној фази избора 2016. (кандидатуре за страначке номинације) потегнути ријалитији као аргумент — е то је већ помало преурањено.
Наиме, одлазећи амерички председник, демократа Барак Обама, поручио је тренутно најозбиљнијем кандидату републиканаца Доналду Трампу да је вођење САД озбиљнији посао од „вођења телевизијске емисије или ријалити програма“.
Милијардер Трамп је имао спреман одговор.
„Тај човек је толико лоше радио свој посао… Много нас је вратио уназад. Ипак, његове критике су за мене велики комплимент“, рекао је Трамп.
Глобални (над)ријалити
Дијалог два утицајна политичара који добрано подсећа на препуцавање две српске ријалити „звезде“, за аналитичара Цвијетина Миливојевића, директора пи-ар агенције „Прагма“, очигледан је доказ да је данас све велики ријалити, па и глобална политика.
„Кад се спомену Обама и ријалитији, мени је прва асоцијација директан пренос лова на Осаму бин Ладена, као и његово играње са псима љубимцима пред ТВ камерама, или прича о томе да је неки киднапер, тајновити, покушао да отме једног од његових четвороножних љубимаца“, каже Миливојевић.
С њим се слаже и маркетиншки стручњак Игор Авжнер, уредник портала „Ко је одговоран“.
„Мислим да је светска политика одувек била ријалити шоу, с тим што је тај ријалити много боље изрежиран и много се боље пласира људима него ријалитији које ми имамо могућности да гледамо на нашим телевизијама“, каже Авжнер за Спутњик.
Миливојевић подсећа на тајне које су испливале из Беле куће захваљујући депешама „Викиликса“, на основу којих се види да две трећине тих прича има позадину једног ријалитија — класичан сензационализам и завиривање у туђе интиме, а све то нема везе са оним што би требало да буде изворна, јавна делатност политичара који води једну суперсилу.
Глобална шизофренија и естрадни кловнови
„Наравно, тако је и у већини других великих земаља у свету и просто, политичари, па и државници, данас су, нажалост, продукт управо ријалитија као једне глобалне шизофреније. Дакле, политичари не стварају ријалитије него су ријалитији створили њих, а америчке председничке кампање то најбоље и показују. Када погледамо учеснике у кампањи за номинације две најјаче странке, ми видимо да је ту мноштво људи који су више класични естрадни кловнови или продукти мултинационалних компанија, а много мање људи који се баве политиком на начин на који су проповедали антички грчки филозофи“, каже Миливојевић.
Авжнер додаје да је савремена светска политика у таквим токовима да амерички председник игра кошарку, а руски јаше коње итд. А све то личи на „игру за борбу за престо“.
Кад је реч о Обаминој прозивци Трампа, Миливојевић каже да, судећи по неким политичким изјавама, изгледа да је Трамп много верзиранији у неке теме у које није верзиран добар део председничких кандидата.
„Оно што нашем грађанину прија јесте да један Трамп разуме шта стоји иза стварања лажне независности Косова и Метохије након НАТО агресије на Србију, а да то не разуме једна жена која је била амерички државни секретар у једном мандату, сад је главни кандидат за номинацију Демократске странке, а била је и прва дама у два мандата. Просто, та кованица ’Држ′те лопова‘ у овом случају има смисла“, каже Миливојевић.
Да ли вам се оштенила крава?
Кад је реч о ситуацији у Србији, саговорници Спутњика кажу да наша земља прати глобалне трендове. Авжнер сматра да се и у Србији политика претворила у „добро изрежиран ријалити“.
„Сећамо се Бориса Тадића који је питао да ли се оштенила крава. Шта да вам више кажем о неозбиљности политичара? Када је реч о ситуацији у свету и код нас, није битно која трешња мање упадне у нешто, јер не можете да поједете ниједну. Да ли је нешто мањег или већег интензитета није битно, битно је да је све то залуђивање гласачке машинерије“, сматра Авжнер.
Миливојевић оцењује да у Србији имамо „у апсолутном смислу речи огољени ријалити“, односно „једну велику глобалну ТВ и једног глобалног брата који нас 24 сата дневно држи у опсадном стању“.
„Реч је о једној потреби да се грађани држе у сталној узбуни, војничким речником речено, као да ће доћи велика ГИНА — Генерална инспекција народне армије, која ће да види шта ми то радимо или не дај боже, да ли неко спава. Наравно, није реч само о премијеру него и о другим важним играчима на нашој сцени и у власти и опозицији, и сви они имају потребу да буду свеприсутни у медијима“, каже Миливојевић.
Слуђивање слуђених
Према његовим речима, ради се о ненормалној ситуацији у којој се обичан човек, који жели да има и свој приватни живот, али и јавну сферу свог живота, не може да снаћи. Миливојевић каже да је свеприсутност политичара у предизборним кампањама — банализација кампање.
„Код нас нема политике без ријалитија, и политичари не чине ништа уколико то неће бити довољно медијски видљиво. Не само политичари него и наши лажни хуманисти неће однети хуманитарну помоћ или спонзорисати пут болесног детета уколико то неће бити видљиво или оплођено кроз публицитет. То је тај велики ријалити који поништава филантропију и доводи је у директну везу са публицитетом“, каже Миливојевић и додаје да је реч о „ударању у здрав мозак и покушају да се додатно слуде већ слуђени људи“.
