Колико су страховања од хипертероризма заиста оправдана? Прете ли терористи да својим нападима преплаве Европу тако да се нико не осећа сигурним?
Када је на Минхенској конференцији о безбедности рекао да Европа улази у еру „хипертероризма“, француски премијер Мануел Валс мислио је на врсту сукоба која није нова. Теоретичари говоре о настанку хипертероризма још од Ал Каидиног напада на њујоршке Куле близнакиње 11. септембра 2001. године. Ради се о концепту ратовања у којем конвенционалне снаге и конвенционално ратовање играју ирелевантну улогу.
После два терористичка напада на Париз, Француска се нашла на мети хипертероризма, а после напада у Анкари, речи француског премијера за већи део европске јавности могу да звуче пророчки.
Становници неевропског порекла који у Европи живе, а нису успели да се интегришу у европско друштво, опседнути су идејом правде, стога је опасност од хипертероризма оправдана, сматра Дмитриј Јефимов, експерт комисије за безбедност Московског градског парламента.
„Правда за њих значи прекрајање Европе у њихову корист. Тероризам је један од инструмената за остваривање таквих циљева и то је управо ДАЕШ–ова идеологија. Тренутно нападе у Европи углавном не врше професионални терористи и зато безбедносне структуре имају проблеме да спрече злочине, јер често постоје само индиректне индиције да се ова или она особа спрема да изврши терористички напад“, каже он.
Са њим се слаже и директор Европола Роб Вејнрајт, који је упозорио на могућност нових терористичких напада у Европи које би вршиле не само организоване терористичке групе, већ и појединци.
Према речима Јосифа Линдера из Међународне контратерористичке групе, само на територији Немачке налази се између 1,5 и 2 милиона миграната, а број илегалних миграната на територији ЕУ је непознат. Он предвиђа да ће се у скоријој будућности у свим земљама ЕУ бележити повећана активност ДАЕШ–а, чему ће у прилог ићи и пасивност и слабост влада чланица Уније.
„Са тако опасном појавом (хипертероризам) могуће је борити се само веома оштрим и конкретним мерама. Тренутно политички кругови ЕУ нису спремни на такву акцију. И то ће тако бити док не дође до неког још озбиљнијег крвопролића и док сами грађани не почну да протестују. Док не почну да се буне, као што је био случај у Немачкој после новогодишњих напада, које је Влада Немачке свим силама покушала да заташка“, сматра Линдер.
Према речима доцента Факултета за међународну политику и безбедност Слободана Анђелковића, опасност од хипертероризма је оправдана у оном смислу да су и у прошлости такви драстични облици насиља били коришћени као повод за војне интервенције већег обима.
„То је тренутна опасност. Подсетићу вас да је након 11. септембра Америка отпочела војну кампању у Авганистану. Тероризам је за то погодан. Он је драстичан, театралан, напада цивиле и стога изазива гнев код грађана“, каже Анђелковић.
Хипертероризам очигледно представља озбиљну претњу по европске грађане, међутим, челници Европске уније још нису одлучили на који се начин треба борити против ње. Млако бомбардовање које спроводи западна коалиција окупљена око Америке у Сирији не даје резултате, док са друге стране, политика отворених врата према избеглицама прети да на европски континент доведе терористе који злоупотребљавају несрећу својих сународника.
Чини се да се европски политичари највише уздају у време, чијим протоком се надају да ће претње терориста ослабити. Међутим, време може да се покаже и као лош савезник, јер досадашња пракса је показала да се само јасно усредсређеном акцијом може борити против тероризма.