Списатељица чији је роман о расној нетрпељивости на америчком Југу постао један од култних романа многих генерација преминула је у свом дому у Алабами.
У једном интервјуу четири године пошто је роман објављен Харпер Ли је рекла да је очекивала да ће критичари роман „убити брзо и милосрдно“. Међутим, после филмске верзије приче о одрастању девојчице Скаут са оцем Атикусом, бескомпромисним адвокатом који брани црнца неправедно оптуженог за силовање беле девојке, кога је у филму тумачио Грегори Пек, књига је само добила на популарности.
Више од пола века Харпер Ли није објављивала — новинари су је упоређивали са Маргарет Мичел, списатељицом која је светску славу стекла са првим и последњим романом „Прохујало са вихором“ или глумицом Гретом Гарбо која се својевремено повукла из јавности. Међутим, 2015. године, када су читаоци већ изгубили сваку наду да ће Харпер Ли објавити нешто ново, њен издавач најавио је нови роман под насловом „Иди постави стражара“.
Књига написана пре „Птице ругалице“ говори о времену када је Скаут већ одрасла и враћа се у родни град код свог остарелог оца. Одмах је постала бестселер.
„Убити птицу ругалицу“ је два романа у једном — слатки, духовити портрет живота малог јужњачког градића из средине тридесетих година прошлог века, те није ни чудо што су се неки критичари чудили како је „дечја књига“ освојила толика срца одраслих.
Истовремено, прича о расним разликама у срцу америчког Југа — Алабами — о адвокату чије стамене моралне вредности стоје насупрот неправедних закона и руље, погодила је у душу велики број Американаца, који су на тај начин постали свесни борбе за грађанска права Афроамериканаца.
Харпер Ли знала је о чему пише јер је и рођена у једном таквом градићу, Монровилу, у јужној Алабами 1926. године. Отац, познати адвокат, послужио је као модел за лик Атикуса Финча, а модел за лик Скаут, Харпер Ли нашла је у себи. Према речима свог најбољег пријатеља и такође познатог писца Трумана Капотеа, Харпер Ли је у детињству, баш као и Скаут, била мушкарача која је волела да се туче, ваља по прашини и пење по дрвећу.
Харпер Ли, баш као и Скаут, антипод је модела по којем је списатељица Маргарет Мичел представила јужњачке девојке и девојчице у роману „Прохујало са вихором“ — као слатке, елегантне, крхке и шармантне.
Њено пријатељство са Труманом Капотеом, аутором најпознатијим по делу „Доручак код Тифанија“, трајало је од раног детињства и једно другом су служили као књижевни модели. Харпер Ли послужила је Капотеу као модел у два дела — у књизи „Други гласови, друге собе“, Ли је послужила као модел за лик мушкараче Идабел Томпкинс, док је у причи „Посетилац за Дан захвалности“ послужила као модел за лик Ен Финчбург. Капоте је послужио као модел за лик Дила у „Убити птицу ругалицу“.
Харпер Ли преминула је онако како је живела — тихо, у сну, ни тада не желећи да се намеће. Да зна колико је чланака о њеној смрти објављено сигурно би јој било непријатно, али ипак, осећај обавезе налаже да јој се ода пошта.
