Ауторски текст председника Србије Томислава Николића за Спутњик преносимо у целини.
Након што је Скупштина готово једногласно усвојила Предлог Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Организације НАТО–а за подршку и набавку о сарадњи у области логистичке подршке, од 12. 02. 2016. (са 156 гласова за и 1 гласом против), осетио сам потребу да са јавношћу поделим разлоге због којих сам потписао тај закон.
Не зато што постоји потреба да се оправдам, већ зато што постоје бројне малициозне и нетачне информације и интерпретације Споразума, које желим да демантујем чињеницама и уклоним недоумице. Законом се утврђују план и програм сарадње који имају саветодавну улогу и обезбеђују искуство и стручност, а сачињени су у интересу Србије и у сарадњи са Србијом.
Закон о потврђивању Споразума са НАТО–ом није у супротности са Уставом Републике Србије. Закон успоставља правни оквир за сарадњу, која је отпочела још 2006. године, потписивањем СОФА споразума. Влада Србије и Црне Горе, а затим и Влада Републике Србије, пре десет година су ушле у процес сарадње са организацијом НАТО, на добровољној основи, и у њу су била укључена сва надлежна министарства и институције РС.
Влада Републике Србије, коју су тада чиниле Демократска странка и Социјалистичка партија Србије, 2011. године је донела одлуку о започињању процеса израде ИПАП (Индивидуални акциони план партнерства) споразума, чији су приоритети: подизање политичког дијалога, војне и одбрамбене сарадње, јавне дипломатије, научне сарадње, сарадње у ванредним околностима, као и заштити поверљивих информација. ИПАП је усвојен 2014. године. Пре нас су ИПАП усвојиле Грузија, Азербејџан, Јерменија, Казахстан, Молдавија, Босна и Херцеговина и Црна Гора.
Русија има успостављен институционални степен сарадње са НАТО–ом у форми Савета (NATO–Russia Council), што је много виши и развијенији облик сарадње, кроз више од двадесет радних група и комитета, а учествовала је и у НАТО мисијама. Савет је тренутно суспендован, а као разлог су наведени ситуација на Криму и, генерално, руско постављање према Украјини. Русија је потписала СОФА споразум 2005. године, а у Партнерству за мир је од 1994. године.
Србија стоји на чврстим позицијама војне неутралности. Ниједан потез државног врха Републике Србије, нити било који пропис, од 2012. године, није довео у питање такву позицију. Сарадња у области безбедности, одбране и борбе против тероризма, укључује бројне међународне и регионалне организације и иницијативе.
Закон о сарадњи са НАТО даје правни оквир који омогућава Србији да користи поверилачке фондове, када се о њима договори са НАТО, као и да увећа ефикасност логистичке подршке и смањи наше трошкове ангажовања у мултинационалним операцијама, под окриљем УН и ЕУ, као и будућег ангажовања у борбеним групама ЕУ.
Србија је иницирала оснивање Поверилачког фонда за делаборацију и уништавање вишка убојних средстава и унапређење капацитета Техничко–ремонтног Завода Крагујевац, новембра 2011. године, а исти је одобрен од стране НАТО–а средином 2013. године. Тим Фондом је предвиђена укупна донација од 3,7 милиона евра за Завод у Крагујевцу и то за набавку одговарајуће опреме и обуку.
Након завршетка пројекта, новонабављена опрема остаће у Заводу и он ће бити оспособљен као регионални центар за уништавање вишка муниције и опреме која постоји у великом обиму у региону (око 150.000 тона). Велика Британија је водећа држава у имплементацији пројекта, а највећи донатор за сада је САД са 500.000 евра. У пројекту као донатори учествују и партнерске земље Швајцарска и Ирска. Србија учествује са 450.000 евра, а очекује се зарада од продаје прерађеног материјала од око 700.000 евра.
У оквиру споразума је предвиђено уништавање око 2.000 комада застареле и неупотребљиве муниције која представља баласт и опасност за становништво. Ту муницију не можемо ни да користимо, нити да продамо, а неусловно се складишти. Она може да проузрокује несрећу сличну оној у Параћину.
Да будем потпуно јасан. Нико нас не приморава да уништимо ту муницију. Ми немамо ни могућности ни средства да то учинимо и то се чини искључиво у нашем интересу и на наш захтев. Ремонтни завод Крагујевац већ ради на уништавању вишка муниције, али с обзиром на велику количину застареле муниције (око 8.000 тона) и на стару опрему и технологију и високе трошкове, требало би пуно времена, уз огроман безбедносни ризик.
НАТО је подржао ту иницијативу у циљу повећања регионалне безбедности. Иначе треба поменути да су са НАТО–ом већ реализовани слични поверилачки фондови: уништавање 28.000 комада вишкова малог и лаког наоружања, у вредности од 375.000 евра, током 2003. године. Затим 2005. године, када су уништене залихе противпешадијских мина (око 1,7 милиона евра). Пројекат се реализовао две године и успешно је окончан у мају 2007. године, са укупно уништених око 1,4 милиона противпешадијских мина.
Што се тиче одредаба Закона, које регулишу дипломатски имунитет, он јесте предвиђен за припаднике НАТО–а који се са нашом дозволом налазе на територији Србије и ту важи принцип реципроцитета, односно, припадници наше војске такође уживају дипломатски имунитет у земљама потписницама. Правила о имунитету су успостављена оснивањем Војне канцеларије НАТО–а, 7. децембра 2006. година, што је потписао тадашњи министар одбране Зоран Станковић.
Што се тиче одредаба о ослобађању од плаћања царине и пореских дажбина, на њих се такође примењује принцип реципроцитета установљен Партнерством за мир. Представници земаља потписница Партнерства за мир су ослобођени дажбина у земљи у којој извршавају одређену уговорену активност.
Србија веома вешто налази баланс у веома комплексним међународним политичким и безбедносним односима и сматрам да подизање тензије у јавности, око договора који се постижу у интересу наше земље, ни у ком случају не доприноси унутрашњој стабилности и тежњи да се очува безбедност земље и бољи живот свих грађана. Напротив.
Иначе, са НАТО–ом је до сада потписано 5 споразума који су потврђени следећим законима:
1. Закон о ратификацији споразума између Србије и Црне Горе и Организације Северноатлантског пакта (НАТО) о транзитним аранжманима за подршку мировним операцијама (4. новембра 2005. године)
2. Оквирни документ партнерства за мир (14. децембра 2006. године)
3. Закон о потврђивању уговора између Владе Републике Србије коју представља Министарство одбране и групе националних директора НАТО–а за кодификацију — Савезнички одбор 135 (АЦ 135) о усвајању НАТО кодификационог система (9. мај 2011. године)
4. Закон о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Организације Северноатлантског пакта о безбедности информација и кодекса о поступању (8. јула 2011. године)
5. Закон о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Организације НАТО–а за подршку и набавку (НСПО) о сарадњи у области логистичке подршке (19. фебруар 2016. године).
