Распад Ирака и Сирије побољшао је положај Курда у тим земљама, а Турска то није очекивала. Могуће је да она никада није ни била озбиљно решена да реши сукоб с њима. Није искључено да су управо због тога прекинути мировни преговори с Курдима, наводи „Гардијан“.
„Борба Турака и Радничке партије Курдистана на југоистоку земље постаје све жешћа, а то се дешава у исто време када се појачава сукоб Анкаре и Курда на северу Сирије“, пише „Гардијан“.
Главна опасност овог сукоба јесте то што би турска војска могла да изврши инвазију на Сирију под изговором стварања хуманитарног коридора за избеглице или тампон зоне. У стварности разлог за то било би заустављање напредовања сиријских Курда.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган страхује да ће Курди створити мини-државу на територији Сирије, јачајући на тај начин положај Радничке партије Курдистана и утичући на ирачке Курде.
„Ноћна мора Турске о јединственом Курдистану можда ће убрзо заиста постати јава“, наводи лист.
Ердоган је Турску увео у изолацију, констатује лист. Његова спољна политика гради се на одрживости идеје да се Курдима не дозволи да постигну своје циљеве. Чини се да Анкара ни о чему другом не размишља.
„Све док Турска кардинално не промени своју политику према сопственим Курдима, наставиће да прави додатне проблеме у региону, уместо да помогне да се они реше“, закључује британски лист.
Одреди народне самоодбране, војно крило сиријских Курда, успешно се боре против терориста ДАЕШ-а, а подржавају их САД и Русија.
„Ако турска војска уђе у Сирију, Русија би могла на то да одреагује војно. Тада ће Турци позвати НАТО у помоћ и криза ће се погоршати“, пише „Гардијан“ наглашавајући да је, на срећу, такав сценарио мало вероватан.
Анкара ће, највероватније, и даље покушавати да убеди супердржаве, и то по свој прилици узалуд, да су припадници Радничке партије Курдистана терористи, додаје лист.
